Преминуо легендарни нишки боксер Драган Живадиновић Сента

Сахрана ће се обавити 28. фебруара на Врежинском гробљу у 13 часова. Почетак опела је у 12:30.

Сента је био не само велики боксер него и људска громада а своје срце, велико као планина показао је 2016. године када је понудио је на продају медаљу освојену на првенству Европе у Торину 1987. године како би помогао одлазак на лечење младог, тада осамнаестогодишњег џудисте из Ниша Игора Нуркића који је оболео од леукемије.

„Мени је та медаља омогућила безбрижну старост, донела ми је спортско признање и националну пензију па желим да сада уз помоћ ње допринесем лечењу младог спортисте. Игора не познајем лично али знам његове родитеље. Када сам прочитао да је оболео и да је потребно много новца за одлазак на лечење, дошао сам одмах на ову идеју“, говорио је тада најбољи боксер свих времена у некадашњој Југославији у папир категорији.

За њега се може рећи да је свестрани спортиста. Најпре је био каратиста и носилац је оранж појаса. Када се задовољио каратеом постао је лево крило нишког Синђелића. Када се доказао и у другим спортовима, Сента ипак одлучује да остане привржен својој првој љубави – боксу.

Као боксер који обећава, Раднички га шаље у алексиначки Напредак на годину дана. Године 1982. у Взковару на првенству државе осваја титулу вицешампиона. То му је била прва титула у каријери. У Алексинцу остаје пуне четири сезоне, да би се у Ниш вратио 1983. године са Слободаном Павловићем Цобијем. Те године постаје првак СФРЈ у Приштини и то по прови пут у јуниорској конкуренцији. Годину дана касније у Ваљеву Сента постаје вицешампион државе.

„После двадесетак наступа у репрезентацији Југославије, бројних наступа и освојених титула на првенству државе, Балкана, Медитерана и учешћа на првенству Европе, уз неостварен сан о одласку на олимпијске игре, Сента 1997. године доноси одлуку да заврши боксерску каријеру и доживљава вероватно најлепше тренутке у њој. Пред више од две хиљаде гледалаца, колико их је било у Хали „Чаир“, Сента је на педесетого дишњицу Радничког имао опроштајни меч. Супарник му је био Радослав Радивојевић из Прокупља. Без обзира што је победио, мада тог тренутка то и није било тако важно, Сента са високо уздигнутим рукама, као најбољи „папираш“ Југославије свих времена, рекао је „адио“ магичном квадрату. А целу каријеру, у више од 350 мечева уз њега је увек био његова узданица и сигурност, Бошко Боле Станковић, изврсни познавалац бокса, још бољи тренер и педагог. И зато му је сваки меч, за разлику од тренинга, био песма иако је био велики тремарош. Само до првог ударца“, део из књиге „Нишлије а нису Калфе“.

Живадиновић који је боксовао у категорији боксера до 48 килограма у каријери је имао 370 мечева од којих је победио у 70 одсто сусрета. Био је четири пута првак некадашње Југославије а 1987. године се нашао на петом месту светске ранг листе.