Ниш се опрашта од песникиње Зорице Станковић

По образовању правница, Зорица Станковић се током живота бавила новинарством, менаџментом и фотографијом, док је њена велика стваралачка љубав била поезија.

Прву збирку песама „Зорујем зору“ објавила је 2010. године, а допуњено издање 2016. године. Њена поезија објављена је у више од 300 зборника, антологија, алманаха и часописа, а песме су јој превођене и на више језика.

За књижевно стваралаштво и уметничку фотографију добила је бројна признања. Учествовала је на књижевним колонијама, фестивалима и другим културним манифестацијама у Србији и иностранству.

Живот уз културу и људе

Била је чланица више књижевних удружења и клубова, а као организаторка учествовала је у припреми бројних културних и књижевних програма.

Посебно место у њеном животу имао је хуманитарни рад. Готово две деценије била је активна у различитим хуманитарним акцијама, између осталог кроз Актив жена Ниша и Градску организацију Црвеног крста Ниш.

Волела је и музику. Певала је од детињства, а била је чланица Нишког камерног хора, у којем је певала од његовог оснивања.

Свој однос према поезији и музици сажела је у реченици:

„Поезија никако не иде без музике.“

У њеним стиховима често су се сусретали завичај, љубав, сећање, губитак и пролазност. У песми „Океан туге“ написала је:

„На басамаку завичајне куће зорујем,
и сетом зору дочекујем.“

Припремала је и нову књигу истинитих прича „Приче – моје, ваше и њихове“, а планирала је и роман.

Зорица Станковић остаје у сећању као песникиња, новинарка, фотографкиња и хуманитарка, али пре свега као особа која је деценијама била део културног живота Ниша.

Иза ње остају њене песме, фотографије, приче и успомене људи са којима је стварала и сарађивала.