Niš se oprašta od pesnikinje Zorice Stanković

Po obrazovanju pravnica, Zorica Stanković se tokom života bavila novinarstvom, menadžmentom i fotografijom, dok je njena velika stvaralačka ljubav bila poezija.

Prvu zbirku pesama „Zorujem zoru“ objavila je 2010. godine, a dopunjeno izdanje 2016. godine. Njena poezija objavljena je u više od 300 zbornika, antologija, almanaha i časopisa, a pesme su joj prevođene i na više jezika.

Za književno stvaralaštvo i umetničku fotografiju dobila je brojna priznanja. Učestvovala je na književnim kolonijama, festivalima i drugim kulturnim manifestacijama u Srbiji i inostranstvu.

Život uz kulturu i ljude

Bila je članica više književnih udruženja i klubova, a kao organizatorka učestvovala je u pripremi brojnih kulturnih i književnih programa.

Posebno mesto u njenom životu imao je humanitarni rad. Gotovo dve decenije bila je aktivna u različitim humanitarnim akcijama, između ostalog kroz Aktiv žena Niša i Gradsku organizaciju Crvenog krsta Niš.

Volela je i muziku. Pevala je od detinjstva, a bila je članica Niškog kamernog hora, u kojem je pevala od njegovog osnivanja.

Svoj odnos prema poeziji i muzici sažela je u rečenici:

„Poezija nikako ne ide bez muzike.“

U njenim stihovima često su se susretali zavičaj, ljubav, sećanje, gubitak i prolaznost. U pesmi „Okean tuge“ napisala je:

„Na basamaku zavičajne kuće zorujem,
i setom zoru dočekujem.“

Pripremala je i novu knjigu istinitih priča „Priče – moje, vaše i njihove“, a planirala je i roman.

Zorica Stanković ostaje u sećanju kao pesnikinja, novinarka, fotografkinja i humanitarka, ali pre svega kao osoba koja je decenijama bila deo kulturnog života Niša.

Iza nje ostaju njene pesme, fotografije, priče i uspomene ljudi sa kojima je stvarala i sarađivala.