Света великомученица Марина - Огњена Марија

Родом из Антиохије Писидијске, била је кћи жреца Јелисеја. Као хришћанка, доведена је пред старешину Олимаврија, да принесе жртву идолима и да се одрекне Христа.

Пошто то није хтела да учини подвргли су је разним мучењима, а на крају, пошто је остала постојана у својој вери одсечена јој је глава. То се десило око 270. године.

Спомен светој великомученици Марини православна црква даје 30. јула по грегоријанском календару, односно 17. јула по јулијанском.

На икони се представља у обичном оделу са крстом и миртином гранчицом у руци.

У Албанији, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију.

Манастир Клисина јој је посвећен, као и много цркава. Шимун Милиновић наводи податак да место Марина носи име по цркви свете Марине.

Та црква је некада била уз обалу у дну залива. 

У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона. Као и они, спада у огњевите свеце.

Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже - ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.

Обележава се и као крсна слава. Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.