Свети Ћирило и Методије - родоначелници словенске писмености

Иницијатива за обележавање Дана словенске писмености и културе је потекла од Министарства културе, а Влада Србије усвојила тај предлог који се од 2019. године, али радно прославља као државни празник.

Традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску. 

Ћирило и Методије (грч. Κύριλλος και Μεθόδιος, стсл. Кѷриллъ и Меѳодїи) су били грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.

Својим радом су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“. Они су направили прво писмо Словена, глагољицу.

Након њихове смрти, њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад.

Православна црква их слави 24. маја.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наут су саставили писмо Ћирилицу.

Дан словенске писмености и културе

Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе.

Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године, а код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

Народна библиотека "Стеван Сремац" у Нишу и Призренска Богословија Св. Кирила и Методија, привремено у Нишу, данас прослављају своју крсну слав