У Нишу обележен Дан ослобођења у Првом светском рату

Венае су положили председник Скупштине града Ниша Бобан Џунић, заменица градоначелнице Душица Давидовић.

Такође, венце су положиле делегације Војске Србије, Нишавског управног округа, Полицијске управе у Нишу, представници Руско-српског хуманитарног центра, делегације градских општина Палилуле, Нишке Бање и Пантелеја, представници нишких удржења која негују традиције ослободилачких ратова и потомци.

12.октобра 1918. године у Ниш су умарширале јединице Прве српске армије, на челу са војводом Петром Бојовићем. Након три дана у град су пристигле и трупе савезничких армија.

Од јула 1914. до октобра 1915. године Ниш је био седиште Владе и Народне скупштине, ратна престоница Србије у Првом светском рату.

Влада је била смештена у згради Окружног начелства (садашњи Универзитет у Нишу), а Народна скупштина је заседала у Официрском дому .

Нишка операција је била операција српск о- француске војске, под заповедништвом војводе Петра Бојовића, усмерена против немачких снага у широј околини Ниша, у времену од 9. до 12. октобра. Битка се завршила заузимањем широког појаса око Ниша и повлачењем окупаторских снага северно од Ниша.

Главни чланак: Ниш у Првом светском рату и Војно-инспекциона област Мораве

Бугарска војска ушла је у Ниш 6. новембра 1915. године. Бугари су у почетку уверавали народ да су дошли као ослободиоци, но убрзо су почели са политиком денационализације, ликвидације и депортације. Због тога се појавио отпор становништва у виду наоружаних група, првенствено четника и комита, које су се бориле против бугарских власти и окупаторских трупа на тероторији Војно-инспекционе области Мораве. Отпор достиже врхунац 1917. године, када избија Топлички устанак. Након слома устанка, окупатор је појачао насиље над становништвом и формирао контрачете да угаше сваки вид герилског отпора. Након тога, није се десио неки већи отпор у области Мораве.

Савезичке армије, под заповедништвим француског генреала Франша д‘Епереа, средином септембра 1918. почињу нападом на немачке и бугарске трупе пробој Солунског фронта. Тиме су Савезници знатно отежали сутуацију Централним силама. Силином напада и двонедељним притиском на фронту, савезничке армије успеле су да Бугарску присиле на безусловну капитулацију.

Стање пред операцију

Бугарска је, према примирју потписаним 29. септембра 1918. у Солуну, била дужна да изврши непосредну демобилизацију окупираних територија, као и да не извози никакве провизије са тих територија које морају да остану неоштећене[1]. Но бугарске трупе су при повлачењу опљачкале Ниш и околину. Немци и локално становништво су заједничком интервенцијом одузели Бугарима опљачкано. Убрзо, 3. октобра, у Нишу је формирана немачка војна администрација, као и у другим деловима области Мораве.

Због груписања немачких јединица, циљ Савезника је био продор у Нишку област, чиме би била пресечена главна комуникација Централних сила са Османским царством и спречена консолидација нових непријатељских сила. Тај задатак је додељен српским дивизијама, које су продрле најсеверније. Прва српска армија, која се налазила у рејону Куманова, је одређена за тај задатак те је променила свој операцијски план и управила своја дејства у долину Јужне Мораве. Њено снабдебање је решено тако што је следовање дивизија, које су биле одрђене за продор, већ 6. октобра смањено на минимум.

Војвода Петар Бојовић је 1. октобра наредио ступање обалом Јужне Мораве и продор ка Нишу, да би 8. октобра ступио на линију фронта Прокупље — Ниш — Сува планина. Али због успутних борби са окупаторским снагама, предвиђени напад почео је тек 2. октобра. После тешких борби, 4. октобра заузето је Врање. Пробој кроз Грделичку клисуру постао је посебно значајан када се дознало да Немци и Аустријанци намеравају да у рејону Ниша сместе пет својих дивизија. Тим чином су хтели да зауставе Прву српску армију и да осигурају повлачење трупа и материјала из Бугарске.

Дан ослобођења Ниша у Првом светском рату слави се као један од два Значајна датума града Ниша у октобру.

Такође, у Нишу постоје два споменика посвећена том догађају: спомен-попрсје војводи Бојовићу и рељеф на Споменику ослободицима Ниша где је приказан улазак српске војске у Ниш.