У Нишу решено око 12.500 захтева за легализацију

По старим прописима који су важили до усвајања закона 2009. године решено је око 8.000 захтева, а по важећем закону решено је још око 4.500 захтева и то углавном позитивно, казао је Миловановић.

Управи је по старим прописима поднето око 16.000 захтева, а од септембра 2009. до 11. марта 2010, када је био последњи рок по новом закону пристигло је још око 22.450 захтева, навео је Миловановић.

У обради је око 18.000 захтева, додао је Миловановић и напоменуо да је 90 одсто тих захтева са непотпуном документацијом.

Према ранијим проценама, бесправно је изграђено још око 20.000 објеката чији власници нису поднели захтев за легализацију у законском року.

Они власници који нису поднели захтев су "правно непостојећи" и не могу подносити захтев за доградњу или реконструкцију таквих објеката, не могу објекат стављати под хипотеку и слично.

Миловановић је напоменуо да је пракса да се објекти у поступку легализације не руше и да надлежна инспекција застаје и чека коначно решење управе.

Марта 2010. цене накнаде за уређење грађевинског земљишта у поступку легализације су знатно снижене, па су власници бесправних објеката додатно охрабрени да започну легализацију.

Према ценовнику Дирекције за изградњу града, накнада за легализацију у екстра и првој зони за становање износи 1.047,13 динара по квадратном метру, док је у петој зони 174,72 динара.

Накнада за комерцијалне објекте у екстра и првој зони је 2.618,42, а у петој 437,42 динара, за производне делатности накнада у екстра и првој зони износи 2.94,25 динара, а у петој зони 349,45 динара, док је за објекте за неке друге намене у екстра и првој зони 1.047,13 динара, а у петој 174,72 динара за квадратни метар.

Уколико подносилац захтева исплаћује накнаду једнократно добија попуст од 30 одсто без обзира на намену објекта. Цену је могуће платити у ратама на 24 месеца уз 20 одсто учешћа и адекватну гаранцију, рекли су у Дирекцији за изградњу града.