U Nišu rešeno oko 12.500 zahteva za legalizaciju

Po starim propisima koji su važili do usvajanja zakona 2009. godine rešeno je oko 8.000 zahteva, a po važećem zakonu rešeno je još oko 4.500 zahteva i to uglavnom pozitivno, kazao je Milovanović.

Upravi je po starim propisima podneto oko 16.000 zahteva, a od septembra 2009. do 11. marta 2010, kada je bio poslednji rok po novom zakonu pristiglo je još oko 22.450 zahteva, naveo je Milovanović.

U obradi je oko 18.000 zahteva, dodao je Milovanović i napomenuo da je 90 odsto tih zahteva sa nepotpunom dokumentacijom.

Prema ranijim procenama, bespravno je izgrađeno još oko 20.000 objekata čiji vlasnici nisu podneli zahtev za legalizaciju u zakonskom roku.

Oni vlasnici koji nisu podneli zahtev su "pravno nepostojeći" i ne mogu podnositi zahtev za dogradnju ili rekonstrukciju takvih objekata, ne mogu objekat stavljati pod hipoteku i slično.

Milovanović je napomenuo da je praksa da se objekti u postupku legalizacije ne ruše i da nadležna inspekcija zastaje i čeka konačno rešenje uprave.

Marta 2010. cene naknade za uređenje građevinskog zemljišta u postupku legalizacije su znatno snižene, pa su vlasnici bespravnih objekata dodatno ohrabreni da započnu legalizaciju.

Prema cenovniku Direkcije za izgradnju grada, naknada za legalizaciju u ekstra i prvoj zoni za stanovanje iznosi 1.047,13 dinara po kvadratnom metru, dok je u petoj zoni 174,72 dinara.

Naknada za komercijalne objekte u ekstra i prvoj zoni je 2.618,42, a u petoj 437,42 dinara, za proizvodne delatnosti naknada u ekstra i prvoj zoni iznosi 2.94,25 dinara, a u petoj zoni 349,45 dinara, dok je za objekte za neke druge namene u ekstra i prvoj zoni 1.047,13 dinara, a u petoj 174,72 dinara za kvadratni metar.

Ukoliko podnosilac zahteva isplaćuje naknadu jednokratno dobija popust od 30 odsto bez obzira na namenu objekta. Cenu je moguće platiti u ratama na 24 meseca uz 20 odsto učešća i adekvatnu garanciju, rekli su u Direkciji za izgradnju grada.