Усековање главе Светог Јована Крститеља - Крстовдан

Српска православна црква и верници обележавају данас успомену на смрт светог Јована, Пророка, Претече и Крститеља. Овом свецу посвећено је шест празника у току године. Данашњи се слави и као крсна слава.

У народу овај празник назива се и јесењи Свети Јован, или Јован Главосек, па и Јован Секован.

Обележава дан када је цар Ирод из Галилеје који је живео супротно свим Божијим и људским законима, наредио да се одсече глава правдољубивом Јовану Крститељу јер је Претеча са јавних места осуђивао цара.

По жељи нове жене цареве, глава Јованова је одсечена односно "усекована" и донета на тањиру.

Овај дан изабран је за обележавање смрти Светог Јована јер је 29. августа по старом календару освећена црква, коју су на гробу у Севастији подигли цар Константин и царица Јелена.

Обичаји на данашњи дан

Данас се строго пости, по могућности тзв "сухоједење" односно једе се само некувана, сува посна храна. Изузетак је ако је празник у суботу или недељу, када се разрешава на уље и вино.

Благочестиви обичај је да се на овај дан ништа не једе из тањира и да се избегава храна и плодови црвене боје, у знак сећања на погубљење св. Претече коме је глава одрубљена и донесена Иродијади на тањиру.

Не раде се данас тежи послови, одлази се у поља и беру лековите траве, али се води рачуна да се не ради ништа око семења.

Слави се као крсна слава, одржавају се и вашари.

На празник Усековања главе светог Јована Крститеља, пре 110 година, 1914, рођен је блаженопочивши патријарх Павле.