Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja - Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas uspomenu na smrt svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja. Ovom svecu posvećeno je šest praznika u toku godine. Današnji se slavi i kao krsna slava.

U narodu ovaj praznik naziva se i jesenji Sveti Jovan, ili Jovan Glavosek, pa i Jovan Sekovan.

Obeležava dan kada je car Irod iz Galileje koji je živeo suprotno svim Božijim i ljudskim zakonima, naredio da se odseče glava pravdoljubivom Jovanu Krstitelju jer je Preteča sa javnih mesta osuđivao cara.

Po želji nove žene careve, glava Jovanova je odsečena odnosno "usekovana" i doneta na tanjiru.

Ovaj dan izabran je za obeležavanje smrti Svetog Jovana jer je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva, koju su na grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.

Običaji na današnji dan

Danas se strogo posti, po mogućnosti tzv "suhojedenje" odnosno jede se samo nekuvana, suva posna hrana. Izuzetak je ako je praznik u subotu ili nedelju, kada se razrešava na ulje i vino.

Blagočestivi običaj je da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.

Ne rade se danas teži poslovi, odlazi se u polja i beru lekovite trave, ali se vodi računa da se ne radi ništa oko semenja.

Slavi se kao krsna slava, održavaju se i vašari.

Na praznik Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja, pre 110 godina, 1914, rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.