Успење Пресвете Богородице - Велика Госпојина

Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника. Српска православна црква и верници га славе 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Фреске

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

Историја

Успење Пресвете Богородице се празнује од IV века, у склопу колективног празника Сабора Пресвете Богородице. Као самостални празник почео је да се прославља у Јерусалиму током VI века

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај празник.

Међудневница

Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.

Жене не би требало да започињу нове послове, већ само да настављају започето.

Пирот

Град Пирот обележава данас "Успење пресвете Богородице" - Велику Госпојину