Велики празник Богојављање

Западни хришћани углавном славе (али не и искључиво) посету тројице мудраца младом Исусу, и Исусову физичку појаву пред иноверницима. Источне цркве, дан пре Богојављења славе крштење Исусово, које је обавио Јован Крститељ у реци Јордан, које се обележава као објава свету да је он Син божји.

По хришћанском веровању, 30. године наше ере Исус Христос је као дрводеља живео са својом мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, а тада у својој тридесетој години позвао је Јована Претечу да га крсти у реци Јордан. По Библији, одмах по крштењу, а оно је обављено три пута порињањем у воду, отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а тада на раме Исуса слете Свети Дух у обличју голуба.

Овим крштењем је Исус означио почетак своје мисије и проповеди.

Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно.

Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке.

На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се богојављанска вода.