Заузимају југ Србије: Албанци купују некретнине од Прешева до Ниша

Административна линија према Косову све је прометнија. Најновији подаци показују да из централне Србије на простор Косова месечно просечно пређе 144.319, а дневно 4.811 особа. Из правца Косова ка централној Србији, у току месеца просечно прелази 142.209, а дневно – 4.740 особа, што је такође значајно повећање.

Ово су подаци и оцене из „Мониторинга имплементације споразума који су закључени између Косова и Србије у области кретања људи и робе”, о којем ће се данас разговарати у Београду, на регионалној конференцији, у организацији новосадског Центра за регионализам, под називом „Кораци ка пуној примени споразума о слободи кретања робе и људи”.

У извештају који је урадила посебна експертска група, наводи се да је 12,86 одсто, то јест 296.997 особа користило косовску личну карту приликом преласка у централну Србију, што представља двоструко повећање у односу на прве месеце примене Уредбе о контроли преласка административне линије према АП КиМ и показује да косовски резиденти све више користе ову могућност, али и да велики број њих користи документа Републике Србије.

Од марта прошле до краја јуна ове године, МУП-у Републике Србије поднето је 11.635 захтева за пријаву пребивалишта у централној Србији од стране грађана који имају претходно пребивалиште на територији АП КиМ.

Забележен је, како се каже у извештају, и велики број злоупотреба приликом промене пребивалишта и издавања путних докумената. Посебно се указује на медијске написе о све већем броју случајева куповине некретнина од стране Албанаца са КиМ на југу Србије, посебно на територији Ниша.

„Шема” је следећа: Србин албанским новцем купи стан и укњижи га на своје име, а после овере купопродаје у суду, склапају уговор да је Албанац Србину позајмио новац, за шта је управо купљена некретнина гаранција. Потом се испостави да Србин „нема пара” да врати позајмицу и Албанац постаје власник „његовог” стана.

Као највећи изазов у контексту примене споразума о слободи кретања истиче се област осигурања моторних возила, будући да високе цене тог осигурања могу да угрозе слободу кретања. Власник аутомобила са косовским таблицама мора да плати полису осигурања 100 евра приликом уласка у Србију, а она важи 30 дана. На косовској страни, цена је 40 евра за 15 дана.

Када је реч о кретању робе, наведено је, између осталог, да је од 2008. до 2012. Косово имало негативан трговински биланс са Србијом, са 39,5 милиона евра извоза, што чини 3,2 одсто годишњег извоза. С друге стране, у истом периоду, Косово је увезло из Србије робу у вредности од 1,2 милијарди евра, што чини око 11 одсто годишњег увоза.