ДЛМ звучали нестварно у Нишу

Према урбаној легенди, за време наступа овог састава на Нишвилу забележена је прва шутка у историји овог џез фестивала. Имајући то у виду, не можете, а да са великим очекивањима не дођете на њихов концерт. Напоменимо у самом старту, да су та очекивања и испуњена, а публика још једном одушевљена и поново заљубљена у ове луцкасте “дечаке”.

Концерт је одржан у, како је сам Иван Јевтовић рекао, светом месту, односно у башти згради Универзитета у Нишу, познатије као Бановина. Већ око 22 сата могли су се зачути заразни звуци, који позивају на плес. Без увертире кренули су са хитовима, који су се кроз вече ређали. У публици је било људи најразличитије доби, од деце која још нису ни близу пубертета, па све до они који пролазе кроз тзв. “други пубертет”. Међутим, оно што је било упечатљиво јесте чудно понашање које карактеришу плесни покрети у ритму музике, осмеси, певање и аплаузи уз по који врисак на крају сваке нумере.

Без икаквих проблема, пратећи сет листу одсвирали су, између осталог, “Seaf”, “Волим те цвете”, “Mephis, Mexico”, “Пролећни дан”, али и у Beastie Boys стилу “Дезодоранс“. У једном тренутку њихов, вероватно најмлађи, фан пришао и срамежљиво упитао Ивана хоће ли бити Зеке. Готово истог трена зачула се песма “Зека”, а дечкић се придружио музичарима на бини, али се није усудио да пева и збуњено је посматрао масу која му аплаудира и фронтмена који му је ставио шешир, наочаре и обукао му дукс, играјући са њим и покушавајући да га натера да пева. Овај гест само је показао како природан и отворен однос имају са публиком и колико им занчи свако ко дође на њихов наступ. Угледајући се на малопре поменутог дечака, многи су прилазили бини и тражили своју омиљену песму у нади да ће и њихова жеља бити услишена, но, за тим није било потребе, јер готово да су извели све нумере, тако да је тешко да је неко отишао из Бановине, а да му жеља није била испуњена.

Како је време одмицало, атмосфера се загрејавала, а до тачке кључања дошло је при извођењу нумера “Диско клуб”, “Флора и фауна”, “Добар дан” и “Let there be rock”, којима су концерт привели крају, или су бар они тако планирали. Да није само публика уживала и добро се забављала видело се јасно, а поред уобичајених плесних тачака певача, у плесу су се опробали и Михајло Богосављевић и Макс Кочетов, што је изазвало осмехе у присутних, али и њих самих, који су изгледа свесни својих плесачких (не)способности.

Помислили су да су овај наступ завршили, али се фанови нису са тим сложили. Вратили су се на бис и по ко зна који пут захвалили људима који су дошли и у знак захвалности одсвирали “Мотел Kurodowtz”, “Хигијена” и “Раковица”, након чега су се повукли са бине. Тај поступак овога пута испраћен је много бурније од претходног, тако да нису имали избора и били приморани да се врате на бину уз коментар да немају шта да свирају, јер су све већ извели. “Па ништа, вадимо из фиока сад”, рекао је Иван, а зачули су се звуци “Толеранције”, након које су презентовали нову песму, која је наишла на сјајан пријем код публике. На инсистирање првих редова зачула се и “Љубав” коју су сви хорским певањем испратили. Поклонивши се отишли су са бине.

Нећете веровали, али људи су хтели још, јер као што је речено, није их било више од 10 година, а нишка публика их је жељна. Нажалост, само се Иван вратио на бину да се захвали још једном и поздрави са публиком уз речи “Чувајте ово свето место и подржите нашу браћу која овде долазе да свирају и подржавајте рокенрол и урбану култутру!”. Било шта додати на све ово је сувишно, стога послушајте Иванове речи и надајте се да неће чекати 11 година до следећег наступа.

balkanrock.com