МБМ и Цепени Ћунци у Нишу: Мирис пива и улице

Мирис просутог пива, тек понека креста, незаобилазне мартинке и препознатљив бунтовнички, а опет некако сведен, стил одевања, били су само увертира у оно што се дешавало у нишком клубу Black Stage овог петка. Гомила познатих лица и неких потпуно нових сачињавали су колаж масе која је попут поточића циркулисала тамо-овамо или се тискала у гомилицама у концертном простору.

Иако су била најављена само два извођача, вече је отворио бенд изненађења из Лесковца – Катанац. Кратким репертоаром сачињеним од неколико обрада и једне ауторске песме “Вампир”, представили су се овдашњој публици, али и бројним поклоницима панк звука из Лесковца. Већ током њиховог наступа било је прилично топло унутра, а температура се попела готово до тачке кључања током наступа наредног бенда.

Екипа пробраних музичара веселог имена – Музика Бабине Младости, током свог наступа изазивали су праве мини потресе. На тренутке је бивало по десетак људи око микрофона који су се нађачавали са певачем, на тренутке су сви весело скакали или насумично дизали песнице. Готово сви су певали уз “Вињак”, “Самоћа”, “Далеки пут”, “Толеранција”, “Маријана”, “Џони Деп”, “Цвикам жицу”… Осмеси публике, преданост музичара и гомила позитивне енергије која је, заправо, онај најискренији бунт – крива која може да исправи и најсуморнији дан.

Након мало дуже паузе свој наступ започињу Цепени Ћунци. У свом препознатљивом маниру, али са мало мање енергије и мало више тврдоглавости од претходног бенда, ређали су песму за песмом. Публика их је пратила, што хорски певајући заједно с њима, што скачући на бину или испред исте. Присност малих бина ствара искрену емоцију која у музици готово никад није лажна. Колико је публика била жељна оваквог звука најбоље илуструје њихово упорно захтевање биса после биса.

И шта остаје након све те силине? Мирно јутро које полако стиже у нашу улицу и можда још једно пиво, онако успут, с ногу да пријатном горчином пркоси јутарњој свежини.

balkanrock.com