2. април - Светски дан особа са аутизмом

Предлог за обележавање Светског дана особа са аутизмом датира из новембра 2007. године, а усвојен је 18. децембра исте године, подржан од стране свих земаља чланица. Иницијатива је дошла од представника УН-а из Катара, Мозе бинт Насер, супруге Хамада ибн Калифе, емира Катара.

Ова одлука је усвојена без гласања у Генералној скупштини УН-а, као додатак претходним иницијативама УН-а за унапређење људских права. Светски дан особа са аутизмом један је од седам званичних здравствених дана УН-а.

Циљ овог дана је окупљање организација широм света посвећених аутизму, ради подршке истраживању, дијагностици, лечењу и прихватању особа које болују од аутизма. Овај дан такође служи као платформа за подизање свести и промоцију инклузивности и разумевања према особама са аутизмом.

Аутизам је веома сложен развојни поремећај који се јавља током прве три године живота и углавном траје до краја живота. Његов специфичан узрок је још непознат. На основу чињеничних података, добијених научним истраживањем, данас знамо да аутизам није ретка појава, а уколико се у обзир узме цео спектар аутистичних поремећаја, ова врста поремећаја обухвата 0,6% укупне популације. Ово значи да у Европи постоји око 5 милиона особа са аутизмом.

Сматра се да особе које имају овај поремећај углавном имају просечну или натпросечну интелигенцију и развијен говор и спадају у групу са Аспергер синдромом. Аутизам се не може излечити, али се правовременим постављањем дијагнозе, третманом, посебним методама и приступом детету и укључивањем детета у природно окружење вршњака може доста постићи.

Аутистичне особе имају тешкоће у комуникацији и социјалним односима. Њихово понашање обележава незаинтересованост за друге, механичко понављање појединих покрета или радњи, и неуобичајено везивање за неки предмет.

Код већине особа постоје неправилности у четири велика органска система: нервни, имунолошки, ендокрини и дигестивни систем.

Особе са аутизмом имају идентичне људске вредности, као и било ко други и према томе имају иста људска права, као и друге особе са инвалидитетом.

Због комплексности њихових потреба, они припадају посебно осетљивој групи људи, чак и међу људима са инвалидитетом. Ниједна особа са аутизмом не би требало да буде ускраћена у слободном развоју живота.

Најбитније је бити подршка особама са аутизмом, а ту родитељи играју главну улогу.

"Деци са аутизмом треба омогућити све услове које имају и друга деца, без издвајања и дискриминације, како би се они понашали природно у свом окружењу", поручују из нишког Дома здравља.