Електронско заказивање "угрожава" здравље пацијената

У здравству још трају "порођајне муке" са електронским заказивањем прегледа које је кроз Интегрисани здравствени информациони систем досад уведено у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду. Само у Нишу, где је прво, крајем марта, стартовао нови систем заказивања, полако улазе у рутину, а у осталим центрима изабрани лекари још не могу свима да закажу прегледе у болницама. Разлог је што је на терцијарном нивоу заштите ретко која установа дала термине. Зато се пацијенти непотребно шетају и необављеног посла враћају изабраном лекару, који више не може да им помогне, јер нови упут не може да изда све док не истекне претходни!

Лекари у домовима здравља, који су и под највећим притиском због проблема са заказивањем, масовно тврде да би све функционисало без проблема само када би болнице урадиле оно на шта их нови систем обавезује: да дају имена специјалиста и термине за амбулантни пријем пацијената.

- Клинички центар Србије, рецимо, уопште није дао термине, изузев на ендокринологији, и то само по два термина на недељу дана. Слично је и у другим болницама, у "Звездари" је, рецимо, пре месец дана било термина, а сад их нема - каже др Милица Николић Урошевић, заступник Удружења доктора опште медицине и изабрани лекар у Дому здравља Врачар. - У тој ситуацији ми можемо само да издамо упут без заказаног времена за преглед. И та ситуација је предвиђена као могућност на почетку увођења реализације овог пројекта, али у пракси се најчешће догађа да медицинска сестра из болнице врати пацијента зато што нема одређен термин, иако на упуту пише да за преглед, који мора да се обави у року од 30 дана, није било истакнутих термина. Пацијент, онда, инсистира на томе да му закажемо термин, а термини нису доступни, и тако укруг.

Ако имају среће па добију термин, пацијенти опет упадају у врзино коло уколико се лекар код кога су заказали преглед тог дана не појави на послу. Иако је према упутствима Министарства здравља здравствена установа дужна да у тим случајевима обезбеди преглед код другог лекара, у пракси се такав пацијент најчешће опет враћа изабраном лекару да му закаже нови термин.

НЕЋЕ ДА БУДУ СКРЕТНИЧАРИ

- КАДА би се поштовала сва упутства која је дало Министарство здравља, за пацијенте не би било никаквих проблема у заказивању прегледа, али проблем нас доктора тиме опет не би био решен - каже др Милица Николић Урошевић. - Наиме, потпуно је неприхватљиво да прегледе заказују изабрани лекари. Нисмо ми отправници послова и скретничари. То је посао за медицинске сестре, а нама би онда остало времена да примимо и прегледамо још једног или два пацијента у току смене.

- Ту смо тек у проблему, јер пацијенти не схватају да им за 60 дана, све док важи први упут, не може бити издат други - каже др Николић Урошевић. - Љуте се и негодују с разлогом. Да не бих трошила време од прегледа да сваком објашњавам зашто ту ситуацију не могу да решим, одштампала сам упутство које је дало Министарство како се прегледи заказују и сваком пацијенту заокружим део који се односи на његов проблем.

У Нишу таквих проблема више готово да и нема, јер је систем за ових скоро пет месеци разрађен.

- До пре неколико недеља имали смо великих проблема, али се сад све готово усталило - каже др Радован Михаиловић, помоћник директора у Дому здравља Ниш. - Овдашњи клинички центар је дао и спискове лекара и термине и сад успевамо да специјалистичке прегледе закажемо у року од 30 дана. Једино се на дијагностику као што су скенер или магнетна резонанца чека нешто дуже, у зависности од тога колико су апарати оптерећени.

Поред техничких проблема у функционисању Интегрисаног здравственог информационог система, који би до краја године требало да заживи у читавој Србији, има и суштинских.

- Приметили смо да многе болнице на спискове лекара стављају и докторе који су ту на специјализацији и који по закону не могу самостално да прегледају пацијенте, да постављају дијагнозе и дају предлог терапије - каже др Милица Николић Урошевић. - Ја сам баш јуче тражила од Министарства здраља да се специјализанти скину са спискова расположивих доктора, јер ја као лекар са специјализацијом на виши ниво здравствене заштите шаљем пацијента да га прегледа неко ко има за степен више образовања, а дијагнозу и предлог терапије које је дао лекар клиничар на специјализацији не могу да уважим.

ДОПУНСКА ДИЈАГНОСТИКА

НА ПРИМАРНОМ нивоу здравствене заштите уочилу су још један проблем - да лекари на секундарном и терцијарном нивоу масовно враћају пацијенте код изабраних доктора да им они закажу допунске прегледе.

- Електронским системом заказивања то није тако предвиђено - каже др Милица Николић Урошевић. - Наиме, обавеза лекара на секундарном и терцијарном нивоу је да све консултативне прегледе са другим специјалистима или додатну дијагностику сами закажу пацијентима, али они то избегавају.

МИНИСТАРСТВО: СВЕ СМО ПРЕДУЗЕЛИ

У МИНИСТАРСТВУ здравља, које и спроводи пројекат за увођење интегрисаног здравственог информационог система, кажу да су предузели све да проблема буде што мање. На време је набављено све што је било неопходно, ангажовани информатичари, направљен софтвер за заказивање, организована едукација. Директори установа су, такође, благовремено добили упутства како се ради у новом информационом систему, кажу у Министарству.

- Апсолутно никаквих већих проблема са заказивањем не би требало да буде, поготово не да због тога трпе пацијенти - наводе у Министарству. - Уосталом, папирни упути важе до краја године.