Зашто смо уморни кад стигне пролеће

Поспаност, малаксалост, недостатак концентрације и енергије, болови у мишићима, вртоглавица и отоци на појединим деловима тела, симптоми су пролећног умора који ових дана мучи многе. После хладне зиме, телу треба времена да се прилагоди сунчаним данима, па не би требало да бринете уколико се у овом периоду не осећате баш најбоље.

Примаријус доктор Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине, објашњава да је пролећни умор сасвим нормална појава. Он настаје због промена спољашњих климатских услова, а број особа које не осећају баш никакве промене са доласком пролећа је изузетно мали.

– Ова адаптација подразумева интензивну активацију свих функција организма – каже др Димитријевић.

– Најинтензивније промене дешавају се у лучењу хормона и у функцији ћелија имунолошког система. Ово изазива реакције свих органа, које због своје природе могу да утичу на испољавање неких већ постојећих здравствених проблема.

Честе варијације спољне температуре и ваздушног притиска додатно отежавају симптоме пролећног умора, нарочито код метеоропата и хроничних болесника. Код особа које имају теже облике хроничних болести, током овог периода може да дође до погоршања основне болести, па су важни опрезност и редовно узимање терапије.

ЗНАК БОЛЕСТИ

УКОЛИКО малаксалост, исцрпљеност и вртоглавице трају дужи период требало би да проверите крвни слику. Јер можда није у питању пролећни умор, већ анемија. Дуготрајни умор може да буде и последица дијабетеса, ниског крвног притиска и лошег рада штитне жлезде, па ако симптоми трају дуже од месец дана обратите се лекару.

Један од “криваца” за теже прилагођавање новом годишњем добу је и исхрана током зиме.

Намирнице које се обично једу током хладних дана углавном не могу да нам обезбеде довољно витамина и минерала који су потребни да се лакше прилагодимо пролећу. Током овог периода требало би да једете храну богату гвожђем, као што су: месо, риба, јаја, морски плодови, зелено лиснато поврће, махунарке.

За подизање енергије и расположења стручњаци препоручују угљене хидрате из пиринча, кромпира, црног хлеба.

Пролећни умор лакше ћете поднети узимањем што више витамина Б и Ц. Витамина Ц има у кељу, броколију, паприци и цитрусима, па је и чаша природног сока од поморанџе у току дана сасавим довољна.

– Време адаптације на нове климатске услове, пре свега на већу количину светлости, која долази са све дужим сунчаним периодима, индивидуално је – каже др Димитријевић.

НАПОЉУ БАР 15 МИНУТА

ШТО чешћа физичка активност је препоручљива током овог периода, али немојте да претерујете. Пола сата лаганог трчања, шетње или вежбања у природи је сасвим довољно да покренте организам и побољшате циркулацију. Стручњаци такође препоручују да бар 15 минута у току дана проведете на сунцу, како бисте телу обезбедили довољне количине витамина Д.

– Код неких особа овај процес може да потраје све док се временске прилике не устале.

Да бисте лакше поднели тегобе, неопходно је да пијете довољно воде јер виша температура доводи до ширења крвних судова.

Довољним узимањем течности спречићете појаву главобоље, слабости, а крвни притисак остаће у границама нормале.

– Ово пролазно стање треба решавати на најједноставнији начин: боравком на свежем ваздуху, упражњавањем физичке активности, правилном разноврсном исхраном са доста витамина, а пре свега обезбеђивањем довољне количине сна – саветује др Димитријевић.

– Добар сан је веома важан, јер обезбеђује опоравак адаптационих мехнизама који се интензивно троше у току дана.

Извор: Новости, М.А. Вељковић