Зашто власт не признаје да нам је здравство најгоре у Европи?

Уместо да привате оцену независног тела, као и смернице, које смо добили бесплатно, министарство је игнорисало први извештај, што је резултирало да исту оцену добијемо и други пут.

„Био сам помало затечен чињеницом да Министарство здравља другу годину заредом демантује и прикрива резултате европске агенције чији извештај чекају сви у Европи. Грађанима, реално, није чак ни потребно да добију извештаје да бисмо знали где смо. Они знају у каквим се болницама лече, јасно виде да постоје листе чекања за неке интервенције чак до 2025, свесни су корупције у здравству и виде злоупотребу положаја лекара који их из државног шаљу у приватни сектор...“, каже др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравство. * 

Али, да не бисмо нагађали и натезали се чији су подаци веродостојнији, овога пута је др Милисављевић искористио могућност коју му даје функција председника Одбора за здравство и позвао шведске експерте у српски парламент да директно и посланицими и свим заинтересованим невладиним удружењима објасне методологију и резултате до којих су дошли. За скупштинском говорницом су нас упозорили на превелику смртност и од онколошких и од кардиоваскуларних  болести,  на огромну корупцију и на неразумно дуге листе чекања. Покушај Министарства здравља да то оправда чињеницом да смо веома сиромашна земља која мало издваја за здравство, оценили су као лоше оправдање износећи податке да ни у сиромашнијим земљама (Албанија, Македонија...) не постоје листе чекања и да оне нису везане за новац већ за систем. Конкретно, да је проблем у организацији здравственог система и да се Министарство недомаћински понаша и према новцу који стиже у Фонд и према грађанима. *

Након вишесатне дебате није се стигло нигде, а насталу ситуацију др Милисављевић описује на следећи начин: „Није проблем да неко дете добије јединицу у школи, проблем је ако почне да се правда да је све знао а да га професори мрзе иако не покушава да учи. Управо тако се влада наше министарство, два пута добијамо најлошију оцену, а упорно тврдимо да је нисмо заслужили и да нас неко мрзи. Проблем се решава тако што ћемо да учимо и да реформишемо наш заостали и нефункционални систем. Пре свега да пођемо од листа чекања за које сам уверен да су вештачки прављене у великом броју случајева од стране директора неких здравствених установа који уједно имају и своје приватне ординације. Те листе чекања су потенцијалне листе за корупцију и то питање морамо да решимо хитно. Уместо тога, ми проблем само продубљујемо: прошле године на операцију катаракте је чекало 20.000 грађана, то питање сам отворио у парламенту и добио обећање да ће се нешто урадити, а ову годину смо завршили са више од 25.000 људи на листи чекања. Да не говорим о пацијентима који чекају на зрачну терапију. У многим болницама се чека више од три месеца, а оптималан рок је да пацијент почне са њом  две до три недеље након операције,  јер у супротном зрачење више нема медицински ефекат, већ само можете додатно да погоршате стање пацијента.“ *

И поред свих наведених аргумената у једним новинама  је објављен интервју са министарком здравља Славицом Ђукић Дајановић, под називом “Нисмо најгори у Европи, наши лекари раде као колеге у ЕУ, али нема новца”. У наставку текста је наведено и неколико примера наше успешности, од којих је један све бољи однос према вакцинацији.

Био је то разлог да председник Лиге за имунизацију проф др Зоран Радовановић реагује: „Прва неистина је да нисмо најгори, чињеница је да смо по 48 критеријума, чију је основаност тешко оспорити, на европском дну. Друга неистина је да је одсуство новца разлог нашем неславном пласману. По подацима СЗО, ми смо 2011. године издвајали 1.200 долара по становнику за здравство, што је двоструко више него што је улагала од нас много боље пласирана Албанија. Такође, опасна је импликација да они, наводно, нападају и вређају наше лекаре. Тежиште извештаја је на лошој организацији службе, а не на умећу лекара! Оно што нас највише издваја од свих осталих земаља јесте лоша искоришћеност уложеног новца у здравство. Тај показатељ нас више од свега закуцава за дно. Дакле, прозвана је министарка, а не докторски плебс. А што се односа према вакцинацији тиче, или од министарке крију истину или она сама из нејасних разлога кривотвори чињенице. Епидемиолози упозоравају да антивакциналисти имају све више успеха, а педијатри се све чешће суочавају с одбијањем родитеља да им се деца вакцинишу.“ *

На ово би свакако требало надовезати и податак да код нас од карцинома грлића материце умре 7,6 жена на 100.000, а у Финској 0,9 и да министарство као једини лек види скрининг и благовремену терапију, а да је у међувремену скоро цела Европа прешла на вакцинацију против вируса који је узрочник ове врсте рака.

„Стање морамо заједнички да мењамо не мешајући политику у то. То је интерес свих нас, без обзира на то да ли смо власт или опозиција, јер  сутра сви можемо да будемо пацијенти“, каже др Милисављевић.

Душан Милисављевић је на твитеру објавио и податак да држава у школовање лекара улаже 10000 евра, а да све већи број њих посао проналази у иностранству. "То су бачене паре".

*Коришћени материјали недељника НИН:
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=84026