Kinez Dragan iz Vlasotinaca sprema ajvar

U Vlasotince je stigao pre desetak godina, otvorio trgovinu u centru varoši, najprometniju prodavnicu mešovite robe, i za mesec dana od nezvanih kumova dobio novo ime – Dragan.

- Dragan je drag čovek i omiljeni lik u Vlasotincu, uvek nasmejan, srdačan i uslužan, spreman da pomogne i kada mu se ne traži pomoć, pa mislim da je pri odabiru imena kum imao tu činjenicu u vidu – priča Draganov prijatelj Zoran Micić, poznati vlasotinački fotograf.

Dragan kaže da ima dve domovine – Kinu i  Vlasotince “koje je najlepše mesto u Srbiji”.

- Mirna mala ušuškana varoš, kao kuća. Svi se međusobno znamo. Moja supruga i ja smo naučili da živimo na valsotinački način - radno i opušteno. Naša kuhinja miriše na pasulj i razne preženije, a kada stigne jesen spremamo ajvar i kiselimo kupus i paprike za zimu. Doduše, ja sam zadužen za zimnicu – priča ponosno Kinez Dragan iz Vlasotinca, na tečnom vlasotinačkom jeziku sa - kvo, koje, kude i sa: gi, ga, gu i ge, a dovoljna su samo dva padeža.

U rodnom gradu nema zime, pa Dragan svake jeseni spremi ogrev.

– Upravo sam skladištio drva za zimu, bukova jer bolje gore. Sada se spremam za zaimnicu, ali čekam da cena paprike i kupusa još padne - komentariše on.

U Vlasotincu svoj biznis imaju još četiri porodice iz Kine, ali se samo Draganova porodica druži sa Vlasotinčanima, koji svom komšiji u dokolici pričaju lokalne tračeve i viceve. Tako ovaj Kinez zna sve priče o susednom selu Stajkovcu i mukama Stajkovčana po beogradskim pijacama gde prodaju papriku i paradajz, ali i onu o vlasotinačkom tvrdičluku, zbog koga su navodno svojevremeno “i Jevreji pobegli” iz varoši na Vlasini.

Žao mu je, kaže, što kineski trgovci napuštaju Srbiju, koja nije više unosan za biznis.

- Sa juga Srbije odlaze u Latinsku Ameriku. Zovu i mene, ali ne mislim da idem odavde jer su me ljudi prihvatili kao svog čoveka, a i posao ide solidno. Ne planiram za sada da se vraćan u Kinu, mada je sada situacija tamo drugačija. Kada sam polazio u mom gradu je vladalo siromaštvo. Danas je daleko bolje, ima bogatih ljudi, no život je postao skup - objašnjava Dragan.

Njegove dve starije devojčice su se vratile u Kinu zbog škole, a dvoipogodišnji sin Đole je u Vlasotincu i igra se sa srpskom decom.

- Samo sam dva puta bio u Kini. Sa devojčicama se vidimo preko skajpa i njihova udaljenost mi jedino remeti sreću jer mi mnogo nedostaju priča Jin – Dragan, kome u tom trenutku lice poprima tužan izraz.

Inače, u njegovoj radnji prodaje se sve što je potrebno jednom domaćinstvu i nema, veli, tog artikla kojeg nije u stanju da nabavi, pa makar mu to oduzelo i nekoliko dana potrage po internetu.