Буџет у плусу на рачун мањка инвестиција

Према расположивим подацима са сајта Министарства финансија у периоду од јануара до априла у републичком буџету остварен је суфицит од 10,7 милијарди динара наспрам минуса од 13 милијарди у истом периоду прошле године. На нивоу целе државе суфицит износи чак 21,5 милијарди динара, чему су допринели локални нивои власти, општине, градови и АП Војводина са вишком од 9,2 милијарде динара.

За прва четири месеца наплаћени су приходи у износу од 347 милијарди динара, док су расходи износили 336,3 милијарде динара. Уколико узмемо планиране износе из Закона о буџету за 2017, извршење у прва четири месеца знатно заостаје за планираним и у приходима, али још више у расходима.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да би дефицит на крају године могао бити један одсто БДП-а, ако не дође до повећања плата и пензија.

"Резултати су бољи од плана и од остварења у 2016. години. Део тог побољшања долази од веће наплате пореских и непореских прихода, а други део од уштеда. Не знамо када ће плате у јавном сектору бити повећане, да ли ће и колико утицати на овогодишњи буџет, али повећање плата не би требало да буде линеарно, већ да се усклади са продуктивношћу у јавном сектору", напомиње Арсић додајући да држава мора да спречи одлазак најквалитетнијих кадрова из здравства и државне управе.

Према Арсићевим речима, привредна активност, односно раст БДП-а у прва четири месеца није била велика, али је раст пореских прихода погурао раст потрошње.

"Тражња расте брже и то се види по расту увоза, а одатле долазе приходи по основу увозног ПДВ-а и акциза. Такође имамо и раст у наплати пореза на добит, с обзиром да је то најпроцикличнији порески приход. Када се покрене привредни раст, он најбрже расте, али када БДП пада, онда и ови порески приходи најбрже падају", објашњава Арсић.

Он истиче да не би било добро да држава подстиче потрошњу повећањем плата, јер би се тиме више повећао трговински дефицит него што би се развијала домаћа привреде.

У позитивним кретањима у јавним финансијама постоји и један изразито негативан тренд. Наиме, добар део уштеда у буџету се односи на капиталне расходе. Укупан буџетом предвиђени расход за капиталне инвестиције у 2017. је 94 милијарде динара. Ако узмемо да се ове инвестиције реализују линеарно, у прва три месеца би требало да је потрошена 31 милијарда, а потрошено је тек нешто више од 11 милијарди динара.

"Минус је то што и овако скромне капиталне инвестиције не могу да се реализују. То се види и по томе што се из године у годину одлаже завршетак Коридора 10. То је штетно јер нисмо повећали привредни потенцијал у наредном периоду. Требало би инвестиције убрзати у наставку године бар да се надокнади заостатак", упозорава Арсић.

Економиста Саша Ђоговић сматра да је лоша реализација инвестиција проблем организације у јавним предузећима.

"На пример ЕПС има средства на рачуну, а није инвестирао у скидање откривке. Мада могуће је да је држава намерно уштедела на инвестицијама пред долазак ММФ-а, али то су нездраве уштеде, јер инвестиције у инфраструктуру повећавају запосленост и конкурентност привреде", каже Ђоговић.

Он истиче да упркос бољим тенденцијама у фискалној консолидацији, и даље нисмо у фази одрживости.

"У другој половини године вероватно ће доспети неке обавезе па ће се резултат мало покварити. Нама су потребне реформе целог јавног сектора, од државне управе на свим нивоима до јавних предузећа и предузећа у реструктурирању", истиче Ђоговић.

Он се осврнуо и на најаве о повећању плата коментаром да се најављују од почетка године, али да је најтрезвенију изјаву дао министар Вујовић, који је поручио да треба сачекати резултате у октобру, па онда оценити када и за колико се могу повећати плате и пензије.

М. Обрадовић, Данас