Дејан Шошкић: Суфицит на дужи рок значи да јавне финансије нису у добром стању

"У земљи каква је наша увек је пожељно тежити ниском дефициту, поготово ако он не изазива раст јавног дуга према БДП-у, а стимулативан је за раст и развој. Раст и развој су најважнији, али не било кав раст, него онај одрживи, који није последица кише него раста економије, односно раста који почива на инвестицијама а не на родној години", рекао је Шошкић за нови број НИН-а.  

Он је указао да квалитетних инвестиција нема ако нема образоване радне снаге, ако није ефикасан, неспристрасан и компетентан правни систем и ако нису уређене институције.  

"Држава која не улаже у знање, науку и има слабе институције не може у пракси дугорочно да привлачи квалитетне улагаче, и без тога нема брзог и динамичног привредног раста. Слабе државе не могу брзо да расту", казао је Шошкић.  

Он је оценио, да неке домаће приватне инвестиције захваљујући слабим институцијама државе показују да то заправо и нису праве приватне компаније које би требало да буду мотор развоја.  

"Оне нису прави приватни сектор јер нису обезбедиле раст на фер тржишту својим радом, знањем, компетенцијама, него то остварују на основу трговине утицајем и корупцијом, јер послују са државом и државним сектором и вероватно би сутра чим дође до промене људи који одлучују у држави, њихов бизнис пропао. Отуда имамо годинама праксу да неке 'приватне' фирма нагло нарасту, а у промењеним условима и нагло пропадну. То је јако лош сигнал за развој аутентичног предузетништва, инвестиција и дугорочни привредни раст у земљи", рекао је Шошкић.  

Коментаришући кретање девизног курса и јачање динара, Шошкић је казао да је фискирани курс најлакша и најједноставнија ствар, поготово што изазива позитиве реакције, али је проблем што је то у сутротности са званичним монетарним моделом циљане инфлације.  

"Евидентно је да се од 2012. године заправо фискира курс, да реално имамо модел циљаног курса, иако званично имамо циљање инфлације. Последице тога су рестриктивнија монетарна политика и слабији привредни раст него што би могао да буде. Нормалан раст динара би морао да буде последица раста конкурентности и извоза и на том основу већег прилива девиза, а овде то није случај", рекао је Шошкић.  

Додао је да је "фиксирати курс и јачати динар врло популарно" јер таквом политиком привидно сви добијају, али на кратак рок.  

Како је објаснио, на добитку су НБС јер неће бити раста цена као последице слабљења динара, држава јер смањује удео јавног дуга у БДП-у, привреда и грађани јер су задужени у страној валути и лакше ће отплаћивати рате кредита, а посебно то одговара увозницима, али и онима који желе да говоре о расту животног стандарда мерећи плате у еврима.  

"Сви су на кратак рок добитници, сем оног садашњег и будућег, конкурентог, продуктивног, извозно оријентисаног дела привреде који купује домаће сировине и који би требало да буде кључни мотор оздрављења. Али, њих је најмање и зато се њихов глас најслабије чује", казао је Шошкић.