Dejan Šoškić: Suficit na duži rok znači da javne finansije nisu u dobrom stanju

"U zemlji kakva je naša uvek je poželjno težiti niskom deficitu, pogotovo ako on ne izaziva rast javnog duga prema BDP-u, a stimulativan je za rast i razvoj. Rast i razvoj su najvažniji, ali ne bilo kav rast, nego onaj održivi, koji nije posledica kiše nego rasta ekonomije, odnosno rasta koji počiva na investicijama a ne na rodnoj godini", rekao je Šoškić za novi broj NIN-a.  

On je ukazao da kvalitetnih investicija nema ako nema obrazovane radne snage, ako nije efikasan, nespristrasan i kompetentan pravni sistem i ako nisu uređene institucije.  

"Država koja ne ulaže u znanje, nauku i ima slabe institucije ne može u praksi dugoročno da privlači kvalitetne ulagače, i bez toga nema brzog i dinamičnog privrednog rasta. Slabe države ne mogu brzo da rastu", kazao je Šoškić.  

On je ocenio, da neke domaće privatne investicije zahvaljujući slabim institucijama države pokazuju da to zapravo i nisu prave privatne kompanije koje bi trebalo da budu motor razvoja.  

"One nisu pravi privatni sektor jer nisu obezbedile rast na fer tržištu svojim radom, znanjem, kompetencijama, nego to ostvaruju na osnovu trgovine uticajem i korupcijom, jer posluju sa državom i državnim sektorom i verovatno bi sutra čim dođe do promene ljudi koji odlučuju u državi, njihov biznis propao. Otuda imamo godinama praksu da neke 'privatne' firma naglo narastu, a u promenjenim uslovima i naglo propadnu. To je jako loš signal za razvoj autentičnog preduzetništva, investicija i dugoročni privredni rast u zemlji", rekao je Šoškić.  

Komentarišući kretanje deviznog kursa i jačanje dinara, Šoškić je kazao da je fiskirani kurs najlakša i najjednostavnija stvar, pogotovo što izaziva pozitive reakcije, ali je problem što je to u sutrotnosti sa zvaničnim monetarnim modelom ciljane inflacije.  

"Evidentno je da se od 2012. godine zapravo fiskira kurs, da realno imamo model ciljanog kursa, iako zvanično imamo ciljanje inflacije. Posledice toga su restriktivnija monetarna politika i slabiji privredni rast nego što bi mogao da bude. Normalan rast dinara bi morao da bude posledica rasta konkurentnosti i izvoza i na tom osnovu većeg priliva deviza, a ovde to nije slučaj", rekao je Šoškić.  

Dodao je da je "fiksirati kurs i jačati dinar vrlo popularno" jer takvom politikom prividno svi dobijaju, ali na kratak rok.  

Kako je objasnio, na dobitku su NBS jer neće biti rasta cena kao posledice slabljenja dinara, država jer smanjuje udeo javnog duga u BDP-u, privreda i građani jer su zaduženi u stranoj valuti i lakše će otplaćivati rate kredita, a posebno to odgovara uvoznicima, ali i onima koji žele da govore o rastu životnog standarda mereći plate u evrima.  

"Svi su na kratak rok dobitnici, sem onog sadašnjeg i budućeg, konkurentog, produktivnog, izvozno orijentisanog dela privrede koji kupuje domaće sirovine i koji bi trebalo da bude ključni motor ozdravljenja. Ali, njih je najmanje i zato se njihov glas najslabije čuje", kazao je Šoškić.