Држави стиже нових 4,5 милијарди динара да плати по пресудама

У којима налаже Влади Србије да им у року од четири месеца из буџета исплати накнаду штете у износу њихових заосталих зарада и припадајућих камата, а која се, у зависности од случаја, креће од 500.000 до 2.000.000 динара. У овим одлукама Уставни суд оцењује да је тим радницима повређено право на имовину, као и право на суђење у разумном року, пошто су њихове извршне пресуде о исплати заосталих зарада чекале на извршење и по десет година.

Њихов правни заступник, адвокат Срђан Алексић, прецизира да је Основни суд у Нишу доносио извршне пресуде у корист бивших радника Србијатранса још пре десетак година, али да су они поднели уставне жалбе због њиховог неизвршавања 2013. У одлукама Уставног суда, донетим по тим жалбама, наводи се да је држава обавезна да им са буџетског раздела Министарства правде исплати накнаду штете у висини износа наведеног у правоснажним и извршним пресудама Основног суда, као и законску затезну камату од тренутка правоснажности пресуда.

Алексић подсећа да је Међународни суд за људска права у Стразбуру још 2012. године донео пресуде у корист бивших радника пропалих друштвених предузећа у Србији који нису успели да наплате заостале зараде по извршним пресудама. У пресудама Међународног суда утврђује се да радницима друштвених предузећа у Србији која су у дугогодишњем стечају, а која немају стечајну масу довољну за исплату заосталих зарада, такве зараде мора да исплати Влада. Држава Србија је до тада стајала на становишту да је њена обавеза да из буџета исплати заостале зараде само радницима пропалих државних предузећа, а не и друштвених. Наш саговорник верује да су најновије одлуке Уставног суда уследиле управо због оваквих пресуда у Стразбуру.

- Било како било, после оваквих одлука Уставног суда, сви бивши радници друштвених фирми које су у стечају, а који имају правоснажне и извршне пресуде о исплати заосталих зарада, као и бивши радници тих предузећа који уопште нису покренули судске поступке, али имају закључке стечајног суда да су у стечајном поступку пријавили своја потраживања, имају иста права као бивши радници Србијатранса. Овакве одлуке Уставног суда значе да сви они могу да наплате своја потраживања. Потребно је само да поднесу уставне жалбе - пре којих не морају водити никакве судске поступке, у којима истичу повреду права на имовину и права на суђење у разумном року, а да су њихова бивша предузећа у стечајном поступку или да је њихов стечај окончан, а да у стечајној маси немају новца за измирење оваквих потраживања радника. Шансе да добију новац су велике, пошто су до сада из буџета уредно измиривана потраживања свих подносилаца уставних жалби по овом основу - каже Алексић за Данас.

Нишки Центар за социјални рад евидентирао је више од 9.000 бивших радника пропалих друштвених предузећа, односно оних која су након неуспешних приватизација и реструктуирања отишла у стечај, којих је иначе 60-ак и међу којима су и ЕИ, МИН, Јастребац, Нитекс, Грађевинар и друга, а којима се дугују зараде. Према прелиминарним пројекцијама, дуг државе према њима износи око 4,5 милијарди динара, уколико им се буду исплаћивали минималци. Многи од њих потражују више од стотину зарада, односно и по неколико милиона динара, тако да су их медији називали „милионерима на социјалној помоћи“. Није мало оних који имају извршне судске пресуде, па и пресуде Међународног суда за људска права у Стразбуру.

Они су, како су рекли, „добили нову наду“ прошлог октобра, када је Влада Србије радно боравила у Нишу, а тадашњи премијер Александар Вучић са сарадницима разговарао са њиховом делегацијом. Према медијским информацијама, министар привреде Горан Кнежевић је у том разговору обећао да ће бившим радницима пропалих друштвених предузећа у Нишу до краја 2016. године бити исплаћене заостале зараде, за шта у буџету „има пара“, а да ће нешто касније то бити учињено и у осталим градовима. Од тада исплата није почела, а већина бивших радника добила је само једнократну социјалну помоћ у висини минималца. Вучић је већ у фебруару ове године казао да пара за њих - нема, а да ће исплата онога што су давно зарадили ићи „у складу са могућностима“.

- Ми подносимо овакве уставне жалбе месецима уназад, и у Нишу и у другим градовима широм Србије. По том основу радници Летекса из Лесковца, који је отишао у стечај, још пре девет месеци добили су одлуке Уставног суда у своју корист. Зато позивамо све те раднике да нам се јаве и остваре овакво право, уз стручну подршку нашег адвоката, каже Нишлија Радиша Спасић, члан Радне групе за исплату заосталих зарада радницима пропалих друштвених предузећа, у којој су за сада осим представника из Ниша и они из још двадесетак градова у Србији.

Спасић за наш лист каже да је недостатак решавања проблема путем уставних жалби то што право на накнаду материјалне штете по основу заосталих зарада имају само бивши радници чије су извршне пресуде старије од пет година, као и бивши радници који нису покретали судски поступак, али имају потраживања три године уназад од покретања стечаја, пошто она законски застаревају у том року. Због тога Радна група и даље инсистира на системском државном решењу, које ће обештетити све категорије бивших радника пропалих друштвених предузећа којима се дугују зараде.

- Упркос обећањима које смо добили прошле године, када је Влада радно боравила у Нишу, и даље се ништа не дешава. Представници Владе су недавно, чак, изјавили да држава нема ни евиденцију бивших радника пропалих друштвених предузећа којима се дугују заостале зараде, иако су од 2014. формиране четири државне комисије са тим задатком, а у јавности пласиране информације да оне увелико раде. Дакле, све то је била превара, лаж и обмана, које су иначе кажњиве по закону, каже Спасић.

З. Миладиновић, Данас