Одштете за спора суђења 187 милиона динара

Судови у Србији исплатили су грађанима 141,5 милиона динара током првих девет месеци ове године, због повреде права на суђење у разумном року, сазнаје „Политика” у Високом савету судства. Реч је о накнадама које су исплаћене на основу примене посебних одредаба Закона о уређењу судова, које су важиле до 1. јануара ове године, од када се примењује нови Закон о заштити права на суђење у разумном року. До сада још нису вршене исплате по новом закону.

У исто време, за првих девет месеци ове године, судови су исплатили и 45,8 милиона динара на име накнаде нематеријалне штете по пресудама Европског суда за људска права у Стразбуру. То су предмети у којима је Европски суд, у већини случајева, утврдио повреду права на суђење у разумном року и повреду права на правично суђење.

Између осталог, исплаћено је и 1,73 милиона динара по пресуди „Савић и други против Србије”, у којој је суд у Стразбуру за осморо наших грађана досудио знатно веће одштете него Уставни суд Србије, такође због преспорих суђења. Уставни суд је и даље надлежан да одлучује по уставним жалбама због спорости судских поступака који су окончани, док о спорости поступака који су у току одлучују редовни судови.

Током 2015. године, наши судови су исплатили 109,4 милиона динара на име нематеријалне штете коју је досудио суд у Стразбуру. Чак 127,4 милиона динара Високи савет судства је у 2015. години пребацио судовима за исплату штете због повреде права на суђење у разумном року, на основу Закона о уређењу судова. Прошле године грађанима Србије је због спорости судства исплаћено 236,8 милиона динара, а током првих девет месеци ове године 187,3 милиона динара.

Ипак, то није коначан број за 2016. годину. Судови су имали у раду око 20.000 предмета у којима су оцењивали (не)оправдану спорост поступка, на основу старог и на основу новог закона. У свим судовима су формирана судска већа која поступају по овим захтевима, док о приговору за убрзање поступка одлучује искључиво председник суда.

Подсетимо, уколико се утврди да је суд одговоран због одуговлачења судског поступка, закон прописује да грађанин може добити одштету у распону од 300 до 3.000 евра. Закон не прецизира колики је то разумни рок, па је остављено судовима да од случаја до случаја процењују да ли је суђење неоправдано трајало предуго, а узеће у обзир сложеност поступка, понашање странака и суда и друге околности.

После правоснажности решења којим је усвојен приговор или жалба, грађанин стиче право на три врсте „правичног задовољења”. Прво је право на исплату новчаног обештећења за неимовинску штету која је настала повредом права на суђење у разумном року, друго је право на објављивање писане изјаве Државног правобранилаштва којом се утврђује да је странци било повређено то право, а треће је право на објављивање пресуде којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.

Када је реч о поравнању, грађани могу поднети Државном правобранилаштву предлог за поравнање у року од шест месеци од дана када је стекао право на правично задовољење.

Код теже повреде права на суђење у разумном року, суд може на захтев странке да донесе и објави пресуду којом се утврђује да је странци било повређено право, као и да јој досуди новчано обештећење. Пресуда се објављује у „Службеном гласнику”, о трошку суда.

Закон предвиђа да новчано обештећење и накнаду имовинске штете исплаћује суд или јавно тужилаштво који су повредили право на суђење у разумном року.

Александра Петровић, Политика