Odštete za spora suđenja 187 miliona dinara

Sudovi u Srbiji isplatili su građanima 141,5 miliona dinara tokom prvih devet meseci ove godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, saznaje „Politika” u Visokom savetu sudstva. Reč je o naknadama koje su isplaćene na osnovu primene posebnih odredaba Zakona o uređenju sudova, koje su važile do 1. januara ove godine, od kada se primenjuje novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Do sada još nisu vršene isplate po novom zakonu.

U isto vreme, za prvih devet meseci ove godine, sudovi su isplatili i 45,8 miliona dinara na ime naknade nematerijalne štete po presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. To su predmeti u kojima je Evropski sud, u većini slučajeva, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i povredu prava na pravično suđenje.

Između ostalog, isplaćeno je i 1,73 miliona dinara po presudi „Savić i drugi protiv Srbije”, u kojoj je sud u Strazburu za osmoro naših građana dosudio znatno veće odštete nego Ustavni sud Srbije, takođe zbog presporih suđenja. Ustavni sud je i dalje nadležan da odlučuje po ustavnim žalbama zbog sporosti sudskih postupaka koji su okončani, dok o sporosti postupaka koji su u toku odlučuju redovni sudovi.

Tokom 2015. godine, naši sudovi su isplatili 109,4 miliona dinara na ime nematerijalne štete koju je dosudio sud u Strazburu. Čak 127,4 miliona dinara Visoki savet sudstva je u 2015. godini prebacio sudovima za isplatu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, na osnovu Zakona o uređenju sudova. Prošle godine građanima Srbije je zbog sporosti sudstva isplaćeno 236,8 miliona dinara, a tokom prvih devet meseci ove godine 187,3 miliona dinara.

Ipak, to nije konačan broj za 2016. godinu. Sudovi su imali u radu oko 20.000 predmeta u kojima su ocenjivali (ne)opravdanu sporost postupka, na osnovu starog i na osnovu novog zakona. U svim sudovima su formirana sudska veća koja postupaju po ovim zahtevima, dok o prigovoru za ubrzanje postupka odlučuje isključivo predsednik suda.

Podsetimo, ukoliko se utvrdi da je sud odgovoran zbog odugovlačenja sudskog postupka, zakon propisuje da građanin može dobiti odštetu u rasponu od 300 do 3.000 evra. Zakon ne precizira koliki je to razumni rok, pa je ostavljeno sudovima da od slučaja do slučaja procenjuju da li je suđenje neopravdano trajalo predugo, a uzeće u obzir složenost postupka, ponašanje stranaka i suda i druge okolnosti.

Posle pravosnažnosti rešenja kojim je usvojen prigovor ili žalba, građanin stiče pravo na tri vrste „pravičnog zadovoljenja”. Prvo je pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je nastala povredom prava na suđenje u razumnom roku, drugo je pravo na objavljivanje pisane izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno to pravo, a treće je pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Kada je reč o poravnanju, građani mogu podneti Državnom pravobranilaštvu predlog za poravnanje u roku od šest meseci od dana kada je stekao pravo na pravično zadovoljenje.

Kod teže povrede prava na suđenje u razumnom roku, sud može na zahtev stranke da donese i objavi presudu kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo, kao i da joj dosudi novčano obeštećenje. Presuda se objavljuje u „Službenom glasniku”, o trošku suda.

Zakon predviđa da novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku.

Aleksandra Petrović, Politika