Светске франшизе стижу у Србију

Велики број страних франшизинг компанија најављује долазак у Србију, што нашим фирмама може да омогући да за мало новца добију могућност да послују под именом и на начин познатих светских компанија.

Франшизинг је облик пословања у коме се примаоцу франшизе омогућава да у одређеном року води пословање под именом и на начин како то одреди давалац франшизе. Све то време давалац има право да надгледа пословање онога коме је дозволио да под његовим именом нешто продаје или ради. Највећа предност оваквог пословања јесте што осим бренда и стандарда, омогућава и мала улагања и смањени ризик у пословању.

- Имамо неколико страних давалаца франшизе који успешно раде у Србији. „Мекдоналдс“ има више од десет пословница у Србији, ланац пумпи ОМВ има око 20, „Кока-кола“ има велепродајну франшизу. У 2008. читав низ страних давалаца франшизе најављује долазак у Србију - каже Здравко Глушица, консултант и професор на Факултету за пословни менаџмент.

Стране франшизе коштају од пет хиљада евра па навише, а суштина оваквог начина пословања је да се фирме у развоју или приватници са ограниченим капиталом прикључе већим системима и уз нешто мању зараду стекну сигурност у свом пословању.

- Прималац франшизе мора имати или добру локацију или финансијска средства, мора имати знање и мора да стекне поверење даваоца. Ако је то тако, онда давалац и сам хоће понекад да кредитира када је упитању опрема, роба, средства за градњу објекта. Што се тиче зарада некада се ради о проценту од продатог производа или проценту од укупног прихода, а понекад и о фиксној заради на месечном нивоу - каже Глушица. Проценти од производа се крећу од пет одсто па навише, док се проценат од прихода договара али је обично најмањи 15 одсто.

Франшизингом се у Србији баве махом највеће компаније. Тако је „Делта“ довела познату модну кућу „Зара“, а „Верано“ би ускоро могао да почне да доводи велике стране брендове. Глушица, ипак, сматра да није добро да само велике компаније доводе стране брендове.

- Франшизинг је бизнис средње развијених предузетника и много је боље да се развој франшизинга шири на већи број људи него да то раде они који држе велике делове тржишта јер ће ту профитирати само неки ужи круг људи - закључио је Здравко Глушица са Факултета за привредни менаџмент.

Франшизинг предности

- Мање инвестиције
- Мали ризик у пословању
- Могућност добијања новчаних средстава од стране даваоца
- Квалитетан кадар
- Брже развијање посла
- Уштеде у куповини на велико
- Добре локације за пословни простор

Мане

- Мања самосталност у одлучивању
- Ограничен профит
- Обавеза испуњавања стандарда даваоца
- Бржи ритам ширења пословне мреже
- Веће пословне обавезе

(Р. Ж. Марковић) www.blic.co.yu

---

Франшизинг - покрените бизнис под окриљем познатог бренда

Франшизинг пословање полако улази у Србију, али свест о предностима овог пословања у српским пословним круговима и даље није на високом нивоу, оцењено је јуче у Привредној комори Србије (ПКС).

На конференцији „Франшизинг - корак даље ка пословном успеху" објашњено је да је франшизинг уговорни однос којим се даје право примаоцу франшизе да послује под именом франшизатора, користећи сва знања, процедуре и начин пословања који су развијени под тим именом. Више од 50 одсто укупне малопродаје у свету обавља се путем франшизинг пословања.

Председник ПКС Милош Бугарин истакао је да је овај облик предузетништва више него идеалан на тржишту где је тешко самостално започети посао, с обзиром на то да је свега 10 одсто франшиза проходно у почетној фази пословања. Он је додао да је у ту сврху отворен и Центар за франшизинг, под окриљем ПКС и у сарадњи с Трговинским одељењем амбасаде САД.

- Циљ оснивања ове институције је упознавање јавности у Србији с франшизингом и помоћ српским предузетницима у отпочињању франшизног пословања или развијању већ постојећег - рекао је Бугарин.Трговински аташе амбасаде САД Камерон Веркер нагласио је да овај модел пословања пружа шансу малим и средњим преузећима, као и појединцима, да развију пословање.

Секретар одбора за економске односе с иностранством Оливера Киро истакла је да је овај вид пословања битан из разлога што прималац франшизе мора да подигне пословну културу на већи ниво јер се она реализује по лиценци даваоца, што значи да одређена компанија постаје препознатљива као бренд.

- Битно је то да се франшизинг може примити с јако мало пара и да тако утиче на повећање запослености, што је један од основних циљева сваке земље - рекла је Киро.

www.24sata.co.yu