Поглед листа "The Economist" на отварање продавнице Икее у Србији

Ипак, за хиљаде обичних Срба, пошто је објекат ИКЕА отворен у Београду 10. августа, то значи викенд као и за милионе других грађана ЕУ: куповину намештаја од шведског мегастора и борба са упутствима о томе како то спојити.

Да је било негде другде у Европи, отварање 400. трговине ИКЕА једва би било вест, а камоли прилика за претрагу националног значаја на чијем челу је председник Србије Александар Вучић.

У новинском чланку написао је оде похвале за ИКЕА и Ингвар Кампрада, њеног оснивача. У својој младости, написао је председник, господин Кампрад је био члан шведске фашистичке партије у рату, али се он искупио. Нико на Балкану није требао загребати главу и питати се шта је господин Вучић алудирао овде. Председник је провео 16 година као водећи члан екстремне националистичке партије чији су људи били злогласни због убиства и пљачкања пута у Босни и Хрватској.

Господин Вучић каже да више не верује у идеје које су га тада мотивисале. Каже да је његов циљ стварање модерне Србије, али да је проблем што су Срби лењи и непрестано чекају да им неко каже шта да раде.

Господин Вучић је често говорио о свом дивљењу према северним Европљанима и њиховој протестантској радној етици.

"Зар не би било сјајно", исмевао је Дејан Анастасијевић, колумниста, "да се Србија једноставно може разградити, поправити, спаковати у равно кутију и доставити председнику". Или још боље, Срби "заменити Скандинавцима".

ИКЕА у Београду је прича богата симболом. Фирма је отворила малу продавницу 1991. године, тек годину дана од рушења Југославије. Њихов повратак је прича о одложеној транзицији земље. Слободан Милошевић, војни вођа Србије, пао је пре 17 година. Зашто је тако дуго трајало? У 2008. години, када је земљу водио проевропски Борис Тадић, покушај ИКЕА да се врати био је спречен бирократијом и корупцијом.

Многи либерални Срби мрзе Вучића због његовог ауторитаризма и кронизма: чињеница да је симбол европске нормале поново отворен представља порцију горких пилула које треба прогутати.

The Economist, Превод: Јужна Србија Инфо