Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Влада Србије: Премиjер и чланови владе положили заклетву

Bookmark and Share

Београд 11.08.2016. Танјуг

Премиjер Aлександар Вучић и чланови његовог кабинета положили су вечерас заклетву чиме jе почео да тече мандат нове владе.

Фото: Танјуг
Фото: Танјуг

Полагању заклетве присуствовали су председник Србије Томислав Николић, председник Републике Српске Милорад Додик, патријарх Иринеј и представници верских заједница, гувернер НБС Јоргованка Табаковић, представници дипломатског кора.

Полагање заклетве било је пропраћено бурним аплаузом у скупштинској сали.

Текст заклетве гласи: 

"Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије".

Након полагања заклетве, председник и чланови владе потписали су текст заклетве и предали га председнику Народне скупштине, а потом је отпевана химна Србије. 

На уласку у парламент била је постављена Гарда Војске Србије.

Нова влада има 16 министарстава и три министра без портфеља. 

Влада Србије изабрана је гласовима 163 посланика Скупштине Србије. 

Против избора нове владе гласала су 62 посланика, уздражаних није било, док су 24 посланика била одсутна.

Чланови нове владе су:

- премијер Александар Вучић

- први потпредседник и министар спољних послова Ивица Дачић

- потпредседник и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић

- потпредседница и министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић

- потпредседник и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић

- министар финансија Душан Вујовић

- министар привреде Горан Кнежевић

- министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић

- министар рударства и енергетике Александар Антић

- министарка правде Нела Кубуровић

- министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић 

- министар одбране Зоран Ђорђевић

- министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић

- министар здравља Златибор Лончар

- министар рада, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин

- министар омладине и спорта Вања Удовичић

- министар културе и информисања Владан Вукосављевић

- министри без портфеља Јадранка Јоксимовић, Славица Ђукић-Дејановић и Милан Кркобабић.

Фото: Танјуг

Биографије премијера и министара Владе Србије

Премијер Александар Вучић је рођен 5. марта 1970. године у Београду. Завршио је Земунску гимназију 1988. године, а дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1994. 

Приступа Српској радикалној странци 1993. године. Исте године изабран је за посланика у Народној скупштини Србије, а за генералног секретара те странке 1994. У Савезној скупштини СРЈ је био посланик у три мандата: у Већу република од фебруара 1998. и од маја 2000. године, а од 24. септембра 2000. изабран је за посланика на савезним изборима.

Са Томиславом Николићем оснива Српску напредну странку, а на оснивачкој конвенцији у октобру 2008. изабран је за заменика председника странке. 

Након општих парламентарних избора одржаних 2012. године преузима функцију министра одбране и првог потпредседника Владе Србије задуженог за борбу против корупције и криминала. 

На Другом конгресу странке одржаном 29. септембра 2012. године једногласно је изабран за председника те странке. Обављао је функцију министра одбране од 27. јула 2012. године до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013. године.

Међу бројим наградама добио је и признање "Човек године 2013" у избору европског магазина "Ман", "Најевропљанин 2013" у избору међународне организације "Прва европска кућа", "Видовданске награде 2013" коју додељује Град Крушевац и награду "Регионални лидер 2014" у избору регионалног жирија и читалаца "Вечерњег листа" Босне и Херцеговине.

Након победе СНС на изборима 16. марта 2014. године изабран је за председника Владе Србије.

Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић је рођен 1966. у Призрену. Дипломирао је на факултету политичких наука у Београду.

Дачић је био члан Парламентарне делегације Народне скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Обављао је функцију председника Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије и у Скупштини СРЈ. Савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије од 1992. године. Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије од 2004.

Дачић је био министар за информисање у такозваној прелазној Влади Републике Србије од октобра 2000. до јануара 2001. Председник је Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. Први потпредседник владе-заменик председника владе и министар унутрашњих послова је био од јула 2008. до јула 2012. Обављао је функцију председника владе и министра унутрашњих послова од јула 2012. до априла 2014. године. Од 2014. обавља функцију првог потпредседника владе и министра спољних послова.

Потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је рођена 1970. у Тузли. Основну и средњу школу завршила је у Београду, као ученик генерације. Дипломирала је и докторирала на Економском факултету у Београду. Радила је 10 година  у Електропривреди Србије (ЕПС), у Јавном предузећу за пренос електричне енергије "Електроисток" Београд. Од 2004. до 2006. у кабинету потпредседника Владе Србије Мирољуба Лабуса обављала је функцију саветника за енергетику, шефа Одсека за енергетску и политику заштите животне средине, а од 2005. до 2006. године и шефа кабинета.

У Влади Републике Српске била је саветник за енергетику премијера Милорада Додика у периоду од 2009. до 2010. Обављала је функцију министра енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади  Србије од јула 2012. до априла 2014. Од 2014. обавља функцију потпредседнице владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рођен је у Београду 1976. године.

Дипломирао је на факултету за пословне студије. Звање магистра економских наука стекао је 2011, а доктора наука 2013. године на Мегатренд универзитету.

Био је одборник у Скупштини града Београда од 2004. до 2008. године.

На изборима 2007. године изабран је за народног посланика, а обављао је и дужност председника Одбора за трговину и туризам Скупштине Србије. 

На изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као и за одборника у Скупштини града Београда.

На челу Скупштине Србије био је од јула 2012. године до избора новог сазива парламента у априлу 2014. године.

Један је од оснивача Српске напредне странке. Председник је Градског одбора СНС Београд и потпредседник Главног одбора.

Министар одбране Зоран Ђорђевић рођен је у Београду 1970. године. Мастер је економских наука у области Међународно банкарство и финансије.

Завршио је Школу националне одбране - Високе студије безбедности и одбране.

Професионално искуство стицао је на руководећим позицијама у области финансијског и извршног менаџмента у реномираним домаћим и међународним компанијама (Цомтраде, Кабел-X и друге).

Председник је Политичког савета за родну равноправност Владе Републике Србије и национални директор за наоружања.

Стекао је више угледних професионалних сертификата, а члан је удружења Менса Србија. 

Обављао је дужност државног секретара Министарства одбране до 2016. године.

Министар здравља Златибор Лончар рођен је 1971. године у Београду. Дипломирао је 1997. године на Медицинском факултету у Београду.

За директора Ургентног центра (УЦ) Клиничког центра Србије (КЦС) именован је 2012. године. Претходно је обављао функцију начелника Интензивне неге на одељењу Хирургије И Клинике за Ургентну хирургију УЦ КЦС. 

Завршио је специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије у болници „Хамерсмит" у Лондону 2001. године.

Специјализацију из опште хирургије завршио је 2003. године. Тренутно завршава докторску дисертацију. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рођен је 1972. у Новом Саду.

Правни факултет завршио је у Крагујевцу, био је помоћник директора маркетинга у фирми „Супер прес“ од 2000. до 2002., директор маркетинга у фирми „Цолор преш“ од 2003. до 2007., и заменик генералног директора „Цолор медиа интернатионал“ од 2007. до 2012.

Био је одговорни уредник недељника „Печат“ и колумниста у више дневних и недељних листова.

Биран је за одборника у Општини Раковица, одборника у Скупштини града Београда, као и за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију био је од августа 2012. до септембра 2013., када је именован за министра без портфеља задуженог за Косово и Метохију.

На тој функцији био је до априла 2014.

Оснивач је Југословенске левице, коју је напустио 1998., када је вршио функцију заменика председника.

Социјалистичкој партији Србије приступио је на Шестом конгресу и том приликом изабран је за члана Извршног одбора.

Из СПС се повукао 2007. и са академиком Михаилом Марковићем формирао је Покрет социјалиста, чији је и данас председник.

Министар омладине и спорта Вања Удовичић рођен је 1982. у Београду, где је завршио факултет организационих наука.

Био је капитен ватерполо репрезентације Србије и један од најбољих ватерполиста света, који је за репрезентацију одиграо 284 утакмице и постигао 330 голова.

Са репрезентацијом је освојио 2002. бронзану медаљу на Светском првенству, 2003. златну на Европском и бронзану на Светском првенству, 2004. сребро на Олимпијским играма и сребро у Светској лиги, 2005. златну на Светском првенству и злато у Светској лиги, 2006. злато на Европском првенству и злато у Светској лиги, 2007. злато у Светској лиги, 2008. злато у Светској лиги, сребрну медаљу на Европском првенству и бронзу на Олимпијским играма, 2009. бронзу у Светској лиги, злато на Међународним играма и злато на Светском првенству.

Злато у Светској лиги освојио је и 2010., као и злато на Светском купу и бронзу на Европском првенству, 2011. био је освајач злата у Светској лиги и сребра на Светском првенству, 2012. злата на Европском првенству и бронзе на Олимпијским играма, а 2013. злата у Светској лиги.

Играо је у клубовима Партизан, Јадран, Посилипо, Про Реко, Младост, Раднички.

Потпредседник владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић рођен је 1964. у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. 

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак, преименоване у Санџачку демократску партију 2000. После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ.

Обављао је и функцију потпредседника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, касније и Координационог центра за Косово и Метохију.

Био је министар рада и социјалне политике од 2007. до 2012. године. Био је потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација од 2012. до 2014. Говори енглески језик и служи се руским.

Министар финансија Душан Вујовић рођен је 1951. године у Пожаревцу. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Економском факултету у Београду, где је неко време радио и као асистент. Постдокторске студије завршио је на америчком универзитету „Беркли".

Радио је као асистент и на Институту за међународну политику и привреду у Београду.

Био је дугогодишњи сарадник Светске банке (СБ). 

Радио је као представник Србије и Црне Горе у Савету директора СБ, руководио је програмом СБ у Украјини, и био водећи економиста те банке за Европу и централну Азију. Од 2011. радио је као консултант СБ и УСАИД у области иновација, буџетске реформе и реформе јавног сектора. Предаје на неколико факултета у свету. 

У Београду је професор на факултету за економију, финансије и администрацију. Обављао функцију министра привреде од 27. априла 2014. године до 4. августа 2014. када прелази на место министра финансија. Говори енглески и руски језик.

Министар рударства и енергетике Александар Антић рођен је 1969. године у Београду. Дипломирани је економиста. За председника Скупштине града Београда први пут је изабран у децембру 2008. и ову функцију обављао је све до редовних избора за органе самоуправе у Београду у мају 2012. 

Поново је изабран за председника Скупштине града Београда у јуну 2012. године и ову функцију обавља до ступања на дужност министра. Познавалац је функционисања локалне самоуправе, са вишегодишњим искуством у раду градске и локалне управе, као и управљања комуналним системима, развоја инфраструктуре и саобраћаја. 

Био је члан Управног одбора „Јат ервејза", а од 2008.на челу је Скупштине привредног друштва „Јат техника". На парламентарним изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије.

Био је члан Одбора за одбрану и унутрашње послове и Одбора за европске интеграције.

Обављао је функцију министра саобраћаја у Влади Србије од септембра 2013. до априла 2014. Председник је Градске организације СПС Београда и члан Председништва те странке.

Одликован је Орденом светог Серафима другог степена од руског патријарха Кирила. 

Министар привреде Горан Кнежевић је рођен 1957. у Банатском Карловцу, 1982. је дипломирао на Економском факултету у Београду.

Радио је у Комбинату "Серво Михаљ" од 1990. до 2000. и био је генерални директор Серво Михаљ - Турста у Зрењанину. Изабран је 2004. за градоначелника и на тој функцији у Зрењанину је био у три мандата. Током његовог мандата је Зрењанин проглашен за Град будућности и најбоље место за инвестирање у Југоисточној Европи, а он за градоначелника са визијом.

Такође, обављао је функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије од 2012. Од 2014. члан Одбора директора НИС-а.Члан је Председништва СНС, више пута је биран за посланика у Скупштини Србије. Ожењен је и отац четворо деце.

Министар културе и информисања је Владан Вукосављевић.

Вукосављевић је 2013. године именован на функцију секретара за културу Града Београда.

Рођен у Београду 1962. године, где је учио у XИ гимназији и дипломирао на Правном факултету, а похађао је и последипломске студије "Међународни уговори у спољној трговини".

Радио је у спољној трговини, бавио се продајом некретнина, пружањем правних услуга и односима са јавношћу.

Од 2004. године је члан Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански.

Писао је текстове за "Правник", "Студент" и НИН, говори енглески и француски језик, за који је у гимназији добио нагарду француске алијансе на европском конкурсу за најбољи шастав на француском језику, и који је учио у Паризу и Дижону, а служи се и немачким језиком (био стипендиста Гете института у Београду. 

Министарка државне управе и локалне самоуправе је Ана Брнабић, која је до сада је била председница управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД). 

Поседује МБА диплому из маркетинга са Хулл универзитета, Енглеска и више од девет година искуства на менаџерским позицијама на различитим пројектима међународног развоја, као и у Влади Србије.

Извршни је директор Пеxим фондације од њеног оснивања 2010, а поред тога, ангажована у компанији Цонтинентал Wинд Сербиа (ЦWС), где ради на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.

Један је од оснивача консултантске фирме Девелопмент Цонсултинг Гроуп (ДЦГ). Водила је Регионалну стручну групу за комуникације и ПР за Девелопмент Алтернативес Инц (ДАИ).

Такође, радила је као експерт на УСАИД-овом програму реформе локалне самоуправе у Румунији.

У 2013.  је добила признање „Бизнис дама године" у категорији друштвено одговорно пословање.

Активно је учествовала у оснивању НАЛЕД-а као виши координатор УСАИД-овог програма за економски развој општина, и од тада сарађује са Извршном канцеларијом на јачању капацитета.

Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић рођен је 1977. у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правом факултету у Новом Саду. 

Изабран је за посланика у Народној скупштини Србије 2004. године и ту дужност је обављао до 2008. Градоначелник Сремске Митровице је био у два мандата од 2008. до 2016. године. 

Члан је Председништва СНС од 2016. године. Ожењен, отац двоје деце.

Министра просвете, науке и технолошког развоја је Младен Шарчевић, који је гимназију "Руђер Бошковић" основао 2003, затим и прву приватну основну школу истог имена, а пре неколико година и Предшколску установу "Руђер Бошковић", чиме је заокружен систем доакадемског образовања.

Завршио је Природно-математички факултет у Београду за три године, уз одобрење Научно-наставног већа због високог просека, а специјализовао је област "Заштита животне средине" на Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

Радио је у школству као професор географије од 1979. године, био је директор ОШ "Никола Теска" у Раковици од 1991. године, а руководио је активом директора општине Раковица и града Беоргада у мандату од четири године.

Министар правде Нела Кубуровић била је помоћница министра у сектору за правосуђе, са дугогодишњим стажом у том ресору.

Кубуровић је претходно у Министарству правде од 2008. године радила најпре као саветник за послове Високог савета правосуђа, а од априла 2009. године за пружање стручне помоћи Високог савета судства и Државном већу тужилаца.

У августу 2009. године засновала је радни однос у Административној канцеларији ВС С као саветник у Сектору за нормативне послове, а у мају 2013. године распоређена је за на место начелника Одељења за статусна питања судија у Административној канцеларији В С С. 

За помоћника министра правде изабрана је 1. јула 2014. године, а у 

у августу 2014. године именована је за члана Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ), као представник Републике Србије, а учествовала је у раду седница СЕПЕЖ-а.

Члан је радних група Министарства правде за израду нацрта закона и подзаконских аката као што су  Закон о извршењу и обезбедењу, Закон о бесплатној правној помоћи, Закон о Правосудној академији, Закон о јавном бележништву, Закона о судијама, Закона о јавном тужилаштву и другим.

Кубуровић је била и члан заједничког стручног тима Адвокатске коморе Србије и Министарства правде који је пронашао решења за превазилажење спорних питања поводом Закона о јавном бележништву и пратећег сета закона, након чека су адвокати прекинули више месечну обуставу рада.

Због учествовања у изради Нацрта Закона о извршењу и обезбедењу, Кубуровић је 2016. године добила признање Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕДА) за допринос реформама и спроводењу закона у Србији у току 2015. години.

Рођена је у Сарајеву 1982, а основну школу Милан Ракић је завршила у Београду, а потом и X београдску гимназију.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2005. године, а потом је завршила последипломске студије на смеру за привредно право. Правосудни испит је положила сам у јулу 2008. године, а јавнобележнички испит у јуну 2014. године. 

Министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић завршила је Медицински факултет у Београду, магистрирала и докторирала на истом факултету 1983. године, односно 1986. године. 

Редовни је професор и шеф катедре за психијатрију Медицинског факултета у Крагујевцу. Главни је истраживач великог броја клиничких студија, научноистраживачких пројеката. 

Члан јер Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године. У пет мандата била је посланик у парламенту,а од 2008 године до 2012. године била је председница Скупштине Србије.

Постаје вршилац дужности председника Србије када је Борис Тадић поднео оставку 2012. године, а од 2012. године до 2014. године била је министар здравља.

Данас је директор Клинике за психијатријске болести "Лаза Лазаревић".

Министар без портфеља Милан Кркобабић један од оснивача Партије уједињених пензионера Србије - ПУПС за чијег је председника изабран 2014. године.

Кркобабић је гимназију и Економски факултет завршио у Београду, а радно и стручно искуство стицао је радећи на финансијским и банкарским пословима - од банкарског приправника до директора финансијске организације. 

За заменика градоначелника Београда изабран је 2008. године и ту функцију је обављао до 2012. године, када је именован за директора ЈП "Пошта Србије" Београд.

Кркобабић је 2008, 2012 и 2014 биран за одборника Града Београда, а 2012, 2014. и 2016. био је биран за народног посланика и председника посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије.

Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рођена је у Београду 1978. где је дипломирала на факултету политичких наука, а затим завршила мастер студије на факултету за економију и политичке науке на Универзитету „АЛфА".

Била је добитник стипендије Амбасаде Краљевине Норвешке за „Генерацију која обећава" 2001., а 2000/01. године и стипендије фонда за таленте Владе Србије "За најталентованије студенте у Србији". 

Била је учесник ЕУВП (Еуропеан Виситорс Программе) - програма за упознавање са институцијама Европске уније, Брисел/Стразбур 2009.

У Српској радикалној странци је од 2005. до 2007. радила као сарадница Александра Вучића за међународне односе, као и у редакцији часописа „Велика Србија".

Једна је од потписница-оснивачица Српске напредне странке 2008.

У мају 2012. изабрана је за народну посланицу у Народној скупштини Републике Србије са листе Српске напредне странке, где је обављала дужност председнице Одбора за контролу служби безбедности.

Била је и чланица Одбора за европске интеграције, Заједничког одбора за стабилизацију и придруживање, Сталне делегације парламентарне скупштине Савета Европе, шефица делегације Централноевропске иницијативе и председница Групе пријатељства са Турском.


#   Београд   Бујановац   Крушевац   Славица Ђукић-Дејановић   Вања Удовичић   Патријарх Иринеј   Ивица Дачић   Томислав Николић   Александар Вучић   Небојша Стефановић   Зорана Михајловић   Покрет Социјалиста   Александар Вулин   Александар Антић   Влада Републике Србије   инвестиције   Борис Тадић   Медицински факултет   Ана Брнабић   Расим Љајић   заклетва   Економски факултет   Златибор Лончар   Душан Вујовић   Природно-математички факултет   министри   седница Владе   Славица Ђукић Дејановић   председник Србије   Јадранка Јоксимовић   Скупштина Србије   Стразбур   Зоран Ђорђевић   Јоргованка Табаковић   Руски језик   Милан Кркобабић   докторске студије   Правни факултет   Видовданске награде   избори 2016   француски језик   Заштита животне средине   Горан Кнежевић   енглески језик   Младен Шарчевић   Нела Кубуровић   Бранислав Недимовић   Владан Вукосављевић   Гете институт
@DacicIvica @predsednikrs @avucic @nesastefanovic @VulinAleksandar @Vlada_SR @anabrnabic @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима