Ниш: Како је пандемија коронавируса утицала на привреду

"Ковид19 изазавао је кризу јер је дошло до пада прихода, многе привредне акивности су смањене, а опао је извоз", казао је професор др Миленко Крајишник, декан Економског факултета у Бања Луци који је домаћин скупа 

Земље које највећи део Бруто друштвеног производа остварују од туризма, имају највеће проблеме, казао је професор др Миленко Крајишник, декан Економског факултета у Бања Луци који је домаћин скупа али се због његове специфичне организације ове године одржава у Србији, односно у  Нишу на Економском факултету.

“Конференција се бави проблемима које је изазвала криза светских размера а последица је пандемије ковида 19. На конференцији  имамо велики број учесника а иначе наши партнери су организацији конференције су из универзитети из више земаља, из Аустрије, Италије, Грчке и Србије. За конференцију постоји велико интересовање јер зборник који излази са конференције високо је котиран међу мешународним часописима. Велико интересовање је и у начном свету али и међу привредницима”, казао је професор др Миленко Крајишник.

Сваке друге године,Медјународна конференција РЕДЕТЕ,одржава се у неком од градова партнера,тако да су то до сада били Анкона,Грац,Београд,а ове године и Ниш.

Други део конференицје биће организован и у овдашњем Нучно-Технолошком парку.

“У оквиру конференције имамо и округли сто везан за последице и утицај корона кризе на фискалну стабилност земаља чланица. У раду округлог стола учествују и представници Фискалних савета више земаља, Републике Српске, Србије, Бугарске, Северне Македоније. Криза је  изазвала проблеме у фискалним системима, у јавним финансијама, јер је дошло до пада прихода због пада  привредне активности,  због смањења извоза, због обустава рада појединих делатности. Са друге стране земље су имале расходе и повећања трошкова у здравственом сектору. Значајан део средстава је издвојен за привреду како би сачували радна места”, казао је Крајишник.

Он је додао да је криза у свим земљама изазвана истим фактором па су  проблеми у свим земљама исти по врсти али не и по структури и интензитету.

“Земље које имају велико учешће у туризму и хотелијерству али и транспорту као и земље које се у великој мери ослањају на извоз имале су веће проблеме и већи пад привредне активности. Република Српска и Република Србија су имале мале падове од око 2 посто.Разлог за то је разуђена структура привреде а то ствара мањи ризик од кризе, а други мере које су предузимале владе дале су добре резултате тако да су спасиле привреду од  великог пада привреде, али је пада било и нама је потребан опоравак”, истако је Карјишники.

Програм фискалне консолидације Републике Српске биће на дневном реду наредне седнице тамошње Скупштине. 

“Мере које су тамо предвиђене су пре свега у побољшању приходне стране када је у питању опоравак привредне активности. Нема увођења нових пореза нити додатних опорезивањ, постоје одређени стимуланси за покретање привредне активности а са друге стране мораће се прићи радикалније одређеним уштедама на расходној страни да се расходи који нису приоритетни, који нису неодложиви, оставе за нека боља времена док се фискална стабилност не уравнотежи и успостави буџетска равнотежа јер је фискална стабилност и фискална одговорност једна од пет књучних предуслова за успешан економски развој сваке земље”, закључује др Миленко Крајишник.

Партнер у одржавању конференције је Економски факултет Универзитета у Нишу.

“Економски факултет у Нишу је са задовољством прихватио да ове године буде суорганизатор конференције и да се код нас одржи овај значајан међународни скуп. Овакви скупови доприносе афирмацији факултета, са  ставовима који данас буду донети ми се укључујемо у консолидацију наше привреде и помажемо нашим привредницима и бизнисменима. Осим тога, помажемо и нашим студентима да схвате које су последице кризе изазване пандемијом ковида 19.”, казао је професор др Тадија Ђукић, декан Економског факултета Универзитета у Нишу.

Организујемо и округли сто на коме ће учествовати представници Фискалних савета неколико земаља што у великој мери доприноси подизању угледа нашег факултета, додао је Ђукић.

“Са данашњом дискусијом допринећемо да дође до што боље консолидације нашег финансијског система. Закључци са овог скупа, као и са сваке наше конференције стижу и до Владе Србије. Индиректно долази и до примена  мера које предложимо, можда не истог момента, али после неког времена када експерти у Влади то проуче”, истако је декан Економског факултета Универзитета у Нишу.