Како су уништаване српске фирме

Бивши македонски министар економије и контроверзни бизнисмен Жанко Чадо имао је кључну улогу у банкроту српских фирми Агрохем, Фиделинка и Навип, пребацивањем њихових средстава на рачуне својих офшор компанија, пише Међународни конзорцијум истраживачких новинара, а преноси Радио Слободна Европа.

Документа указују да је Чадо контролисао фирму на Британским Девичанским острвима која је добила 6,9 милиона долара на име трансфера из Агрохема, пре његовог банкрота. Истовремено, Навип, чији су само виногради вредели око 30 милиона евра, продат је за мање од шест милиона евра.

Фиделинка је од успешне фирме убрзо постала губиташ. Због тога је 1.300 радника у та три предузећа остало без посла. Они су део армије од 250.000 запослених у државним предузећима у Србији, који су се нашли на улици као резултат приватизације од 2001. до 2010. године.

Global Financial Integrity процењује да је 51 милијарди долара пребачено из Србије незаконитим финансијским трансакцијама махом на офшор рачуне између 2001. и 2010. Тиме је Србија заузела 16 место на листи од 150 земаља са највећим нелегалним новчаним токовима.

„Заиста нисмо имали представу ко је купио наше предузеће”, тврди бивши директор Агрохема Милојица Хрваћанин. Према документима до којих су дошли новинари, Чадо је био директор офшор компаније на Антигви, преко које је осигурао индиректно власништво у Агрохему.

Чадо је током 90-их година био директор и акционар у Алмаку и Англо-југословенској банци, са седиштем у Лондону - које су у међувремену банкротирале. У тренутку када су проблеми Алмака постали очигледни почетком 1999. године, Чадо је био министар економије у Македонији.

Током 2003. године две српске фирме - Pharmachem и СММ Метали и Минерали постали су већински власници Агрохема, контролишући више од 80 одсто његових акција. Истовремено, Чадо је био директор компаније Fer Trade са седиштем на Антигви, а која је контролисала СММ и. Pharmachem

При том је Агрохем обезбедио капитал компанији СММ за куповину акција Агрохема, тако што је узео кредит од банке у износу од 600.000 долара.

Према документима о стечајном поступку која се налазе у суду, Агрохем је у децембру 2007. уплатио 6,9 милиона долара на рачун компаније Алyсун Маркетинг на Британским девичанским острвима иза које стоји Чадо. Новац је, наводно, био намењен за куповину 37 одсто акција суботичке Фиделинке.

Чадова фирма „Алyсун Маркетинг” је преузела 19 одсто акција Фиделинке. Друга фирма са Британских девичанских острва - Mowbray Systems,- купила је скоро 25 процената акција, док је швајцарска компанија Mineco,дошла у посед скоро 20 одсто.

Mowbray и Mineco се доводе се у везу са српским бизнисменом Димитријем Аксентијевићем, сином једног од некадашњих руководилаца Генекса, који поседује и британско држављанство а живи у Швајцарској. Он је био деоничар и директор у фирми Mowbray и директор Mineco-а.

Аксентијевић је својеврено радио у Гленкору, чијег оснивача Марка Рича су звали краљем утаје пореза, због чега је био оптужен својевремено у САД, док је Аксентијевић био под истрагом у Румунији због подмићивања.

Mineco је имао удела и у куповини и банкроту Навипа из Земуна, 2006. године, а сувласник је постао „Marinković Commerce” , компанија из Босне и Херцеговине чији је власник Горан Маринковић са 32 одсто акција. Осам фирми од 11 које су пословале у ланцу Навипа је затворено, а виногради и воћњаци су под хипотеком.

У новембру 2011. је ухапшено више лица, а Аксентијевић је побегао из земље. Полиција тврди да су три руководиоца, у филијалама Minecoa у Лондону и Београду, омогућила продају пословног простора Навипа од 2.548 квадрата за трећину цене, чиме је компанија оштећена за 2,6 милиона долара.

Аксентијевић и Маринковић нису оптужени.