Kako su uništavane srpske firme

Bivši makedonski ministar ekonomije i kontroverzni biznismen Žanko Čado imao je ključnu ulogu u bankrotu srpskih firmi Agrohem, Fidelinka i Navip, prebacivanjem njihovih sredstava na račune svojih ofšor kompanija, piše Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, a prenosi Radio Slobodna Evropa.

Dokumenta ukazuju da je Čado kontrolisao firmu na Britanskim Devičanskim ostrvima koja je dobila 6,9 miliona dolara na ime transfera iz Agrohema, pre njegovog bankrota. Istovremeno, Navip, čiji su samo vinogradi vredeli oko 30 miliona evra, prodat je za manje od šest miliona evra.

Fidelinka je od uspešne firme ubrzo postala gubitaš. Zbog toga je 1.300 radnika u ta tri preduzeća ostalo bez posla. Oni su deo armije od 250.000 zaposlenih u državnim preduzećima u Srbiji, koji su se našli na ulici kao rezultat privatizacije od 2001. do 2010. godine.

Global Financial Integrity procenjuje da je 51 milijardi dolara prebačeno iz Srbije nezakonitim finansijskim transakcijama mahom na ofšor račune između 2001. i 2010. Time je Srbija zauzela 16 mesto na listi od 150 zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima.

„Zaista nismo imali predstavu ko je kupio naše preduzeće”, tvrdi bivši direktor Agrohema Milojica Hrvaćanin. Prema dokumentima do kojih su došli novinari, Čado je bio direktor ofšor kompanije na Antigvi, preko koje je osigurao indirektno vlasništvo u Agrohemu.

Čado je tokom 90-ih godina bio direktor i akcionar u Almaku i Anglo-jugoslovenskoj banci, sa sedištem u Londonu - koje su u međuvremenu bankrotirale. U trenutku kada su problemi Almaka postali očigledni početkom 1999. godine, Čado je bio ministar ekonomije u Makedoniji.

Tokom 2003. godine dve srpske firme - Pharmachem i SMM Metali i Minerali postali su većinski vlasnici Agrohema, kontrolišući više od 80 odsto njegovih akcija. Istovremeno, Čado je bio direktor kompanije Fer Trade sa sedištem na Antigvi, a koja je kontrolisala SMM i. Pharmachem

Pri tom je Agrohem obezbedio kapital kompaniji SMM za kupovinu akcija Agrohema, tako što je uzeo kredit od banke u iznosu od 600.000 dolara.

Prema dokumentima o stečajnom postupku koja se nalaze u sudu, Agrohem je u decembru 2007. uplatio 6,9 miliona dolara na račun kompanije Alysun Marketing na Britanskim devičanskim ostrvima iza koje stoji Čado. Novac je, navodno, bio namenjen za kupovinu 37 odsto akcija subotičke Fidelinke.

Čadova firma „Alysun Marketing” je preuzela 19 odsto akcija Fidelinke. Druga firma sa Britanskih devičanskih ostrva - Mowbray Systems,- kupila je skoro 25 procenata akcija, dok je švajcarska kompanija Mineco,došla u posed skoro 20 odsto.

Mowbray i Mineco se dovode se u vezu sa srpskim biznismenom Dimitrijem Aksentijevićem, sinom jednog od nekadašnjih rukovodilaca Geneksa, koji poseduje i britansko državljanstvo a živi u Švajcarskoj. On je bio deoničar i direktor u firmi Mowbray i direktor Mineco-a.

Aksentijević je svojevreno radio u Glenkoru, čijeg osnivača Marka Riča su zvali kraljem utaje poreza, zbog čega je bio optužen svojevremeno u SAD, dok je Aksentijević bio pod istragom u Rumuniji zbog podmićivanja.

Mineco je imao udela i u kupovini i bankrotu Navipa iz Zemuna, 2006. godine, a suvlasnik je postao „Marinković Commerce” , kompanija iz Bosne i Hercegovine čiji je vlasnik Goran Marinković sa 32 odsto akcija. Osam firmi od 11 koje su poslovale u lancu Navipa je zatvoreno, a vinogradi i voćnjaci su pod hipotekom.

U novembru 2011. je uhapšeno više lica, a Aksentijević je pobegao iz zemlje. Policija tvrdi da su tri rukovodioca, u filijalama Minecoa u Londonu i Beogradu, omogućila prodaju poslovnog prostora Navipa od 2.548 kvadrata za trećinu cene, čime je kompanija oštećena za 2,6 miliona dolara.

Aksentijević i Marinković nisu optuženi.