Које су главне тачке спорења у изменама Закона о раду?

Према рачуници синдиката, измене појединих одредаба закона могле би да доведу до пада зарада између осам и 15 одсто, што је, како истичу, неприхватљиво.

Они страхују да би накнада за минули рад убудуће могла бити смањена на 0,4 одсто по години стажа радника и обрачунавана само за године стажа код последњег послодавца.

Представници Савеза самосталних синдиката Србије (С С С С) и УГС Независност саопштили су раније да ће изменама закона накнада на основу минулог рада бити мања за око 1.700 динара, што је умањење за више од 10 одсто. Одбици због боловања до 30 дана повећаће се на 42,4 одсто, што ће утицати на смањење зарада за око 12.000 динара, тврде посленици С С С С и Независности.

Према њиховом прорачуну, одбици због одсуства са посла у трајању од 15 дана због повреде на раду износиће 21,2 одсто, тако да ће радник са просечном зарадом примити 9.251 динар мање, а због годишњег одмора у трајању од 30 дана примиће за око 16.000 динара мање.

Рачуница синдиката изведена је на примеру да је просечна зарада 43.615 динара, увећање на основу радног учинка 20 одсто, да запослени има 20 година минулог рада, од чега 10 година код последњег послодавца.

Директор Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић рекао је данас да не постоји ниједна земља где се отпремнине исплаћују за све године стража радника, већ само за оне које су проведене код последњег послодавца.

Он је на округлом столу, који је организовао Нови магазин у сарадњи са ПКС и уз подршку амбасаде САД у Београду, оценио да ће многе одредбе које не иду на руку послодавцима највероватније остати у нацрту измена закона, међу којима и плаћено одсуство од два дана за добровољно давање крви које, како је указао, у већини земаља плаћају одређени фондови.

Послодавци ће, према његовим речима, и даље имати обавезу исплате топлог оброка и регреса, као и превоза који се, у неким земљама не исплаћује посебно, већ се уговара кроз зараду.
"Читав низ права радника није диран, а постоји озбиљна дилема код исплата приликом одсуствовања с посла", рекао је Рајић.

Он је, у изјави за Тањуг, напоменуо да се према важећем закону раднику због одсуства с посла плаћао просек зараде из претходна три месеца којим су били обухваћени и додаци на зараду коју је запослени остварио по основу прековременог, сменског, ноћног рада и слично у посматраном периоду.
"Тако се дешавало да онај који одуствује с посла има више примања од оног ко је у то време на послу и ради", упозорио је Рајић и додао да је зато предлог послодаваца био да се примања за период одсуства с посла утврђују у износу основне зараде запосленог у претходна три месеца плус минули рад.

"То је сада основно питање - да ли ћемо плаћати рад или штитити нерад и одсуствовање с посла", додао је.

Он је подсетио на истраживање које је ПКС спровела прошле године у Србији, а почетком ове године у још неким земљама, које Србију сврстава међу "рекордере у Европи" по броју дана одуствовања радника с посла.

Слична ситуација је у Румунији, Литванији и Црној Гори, навео је Рајић. Основни разлог је, сматра он, тај што здравствени систем сам по себи није прилагођен потребама послодаваца, а у европским земљама то питање је решено тако што је радно време лекара до 21,00 или 22,00 сата увече, па запослени после посла може да оде код лекара.
"Морамо да схватимо да фирме нису социјалне установе, да рад мора да се вреднује једнако, нарочито имајући у виду оне који раде и који пуне буџет", поручио је Рајић.

Државни секретар Министарства рада и социјалне политике, Зоран Мартиновић, рекао је за Тањуг да је досадашњи начин обрачунавања зарада, када је у питању одуствовање с посла, наилазио на неразумевање и није био логичан.

Он је објаснио да није реч о умањењу зараде, већ о умањењу накнаде, односно додатака које би запослени остварио да ради.
"Ми смо предложили да основица не буде просек тромесечне плате него основна плата запосленог коју би остварио да ради без икаквог увећања", рекао је Мартиновић.