Загађење ваздуха као капитални пројекат: „Ниш мора да се брани“

Како су истакли, неопходно је системско и дугорочно деловање све док параметри штетних честица, пре свега суспендованих канцерогених PM10 и PM2,5, не буду сведени у оквире које прописују међународни стандарди и Закон о заштити ваздуха.

Према њиховим наводима, загађење ваздуха у Нишу, граду смештеном у котлини и окруженом брдима, последица је пре свега људских активности. Поред саобраћаја и индивидуалних ложишта, значајан утицај имају и индустријски објекти са неадекватно опремљеним котларницама, што потврђују подаци из Регистра загађивача Агенције за заштиту животне средине.

Одборница Тамара Миленковић Керковић указала је и на уништавање зелене инфраструктуре као један од узрока аерозагађења. Сеча дрвећа и зелених површина услед прекомерне урбанизације, посебно у ужем и ширем центру града, довела је до изузетно ниског обавезног коефицијента зелених површина. У Нишу он износи свега 20 одсто по површини изграђених објеката и само 10 одсто у контакту са тлом, што је, како је наглашено, најниже у Србији. Додатни проблем представља чињеница да инвеститори често ни ове минималне стандарде не поштују, док адекватна контрола практично не постоји.

Поред субвенционисања пречишћавања на индивидуалним ложиштима, одборници су затражили и обавезно постављање филтера на индустријским објектима, повећање процента зелених површина на 30 и 40 одсто, као и строгу контролу њихове примене. Предложена је и обавезна примена еколошког индекса, формирање еколошких коридора унутар грађевинских подручја, увођење функције Зеленог менаџера, као и редовно ажурирање Катастра дрвећа и зелених површина.

Уместо сече здравих стабала, Миленковић Керковић је затражила набавку механизације за њихово пресађивање, уз поруку да Ниш више нема „луксуз“ да изгуби иједно здраво дрво. Одборници су предложили и да се, у складу са упутствима из „Извештаја ДРИ о планирању зелене инфраструктуре у Београду, Новом Саду и Нишу“ од 17. децембра 2025. године, у свакој градској општини испланира градска шума са очуваним биодиверзитетом, као важан услов здравља и квалитета живота грађана.

Као прву градску шуму на територији ГО Палилула, одборници су предложили простор на брду изнад Старе циглане, на преосталих 3,5 хектара неизграђене зелене површине. Како су навели, тиме би се смањило загађење ваздуха и допринело еколошким и здравственим бенефитима за грађане.

Проф. др Тамара Миленковић Керковић и др Андреј Митић предали су Скупштини града и текстове две декларације под заједничким називом „Ниш мора да се брани“. Прва је „Декларација о забрани свих геолошких истраживања, ископавања и рударења у зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања, као и на заштићеним природним и културно-историјским подручјима на територији града Ниша“. Друга је „Декларација о забрани доношења и измена урбанистичких планова којима се површине јавне намене претварају у мешовиту намену, чиме се омогућава градња на постојећим уређеним зеленим и јавним површинама намењеним зеленилу, парковима, спорту и рекреацији“.

Обе декларације, са образложењима, биће достављене одборницима на изјашњавање на наредној седници Скупштине града. Како је наведено, циљ је да се одборници овог и будућих сазива морално обавежу да Ниш и његова околина буду заштићени од ризичних активности, попут рударења, те да се зелене површине очувају и унапреде за будуће генерације.