Мере Владе Србије немају развојну компоненту

Предлог економских мера представља први корак у смањивању трошкова администрације, али не довољан јер ће тешко надоместити мањак који ће буџет имати у наредним годинама. Такође, изостала је развојна компонента у плану Владе с обзиром на то да мере сугеришу да ће задуживање и даље бити основни начин обезбеђивања ликвидности, а није поменуто за шта ће тај новац тачно бити намењен.

Пре свега, недостаје јасан акциони план који би омогућио да се у потпуности разумеју најављене мере, као и да јавност након тога може да мери резултате спровођења.

Другим повећањем ПДВ-а у кратком периоду Влада је затворила једна од врата за смањење пореског оптерећења на зараде. Добар модел како да се то уради, а који предлаже НАЛЕД, јесте укидање доприноса на здравство и незапосленост док би недостајућа средства могла да буду обезбеђена кроз виши ПДВ. С друге стране, то би дало шансу да сви грађани имају здравствену заштиту.

Охрабрује најава измена Закона о раду и Закона о планирању и изградњи, важних прописа за поправљање пословног амбијента, као и смањивање субвенција за предузећа која производе губитке, али забрињава то што Влада овога пута није као приоритет поменула наставак „гиљотине прописа" већ само побољшање „угледа и перцепције" пословног амбијента.

Забрињава и то што није прецизирано на који начин ће бити обезбеђено 150 милиона евра у борби против сиве економије односно да ли то подразумева реформу Пореске управе и инспекцијских органа или само репресивне мере. Сматрамо да је Влада требало да иде на веће смањивање дискреционих расхода. Остаје нејасно и зашто се издаци за плате у јавном сектору смањују кроз порез који ће створити трошкове новог администрирања уместо да се ишло на једноставно снижавање зарада.