Највећа тражња за српским обвезницама до сада

Укупно су продате обвезнице у износу од 19,3 милијарди динара. Мали најављује да би Србија ускоро требало да добије стратегију развоја тржишта капитала.

"Колико смо напредовали најбоље се види у томе да смо 2017. године, пре само три године, имали емисију динарских обвезница на период од годину дана и да је тада стопа приноса износила 3,48 одсто. Данас смо добили још нижу стопу приноса – 3,4 одсто, а на период од чак 12 година", рекао је Мали.

Како је рекао, ово је невероватан резултат за Србију.

"Имали смо чак 10 пута већу тражњу, што је највећа тражња до сада за српским обвезницама. То показује колико се Србија променила", оцењује Мали и појашњава да 'бид то цовер рацио', који показује однос тражње и реализацију по аукцији, износи 3,82 одсто, што је уједно и највећа тражња по аукцији од почетка емитовања државних обвезница.

Према његовим речима, за наше обвезнице највише су се интересовали страни професионални инвеститори, што је додатни доказ поверења улагача у нашу домаћу валуту.

"Укупна вредност емисије била је 100 милијарди динара (по купонској стопи од 4,5 одсто), а план за прву аукцију је био да се инвеститорима понуди седам милијарди динара. Међутим, укупна тражња вишеструко је премашила тај износ и достигла је износ од 73,6 милијарди динара, а ми смо на крају продали обвезнице у укупној вредности од 19,3 милијарди динара, по стопи од 3,4 одсто", казао је Мали.

Објаснио је да то значи много веће поверење инвеститора у динар.

"Ако је неко уложио у вашу државну обвезницу чија је рочност укупно 12 година, то значи да верује да ће та економија у том временском периоду бити стабилна, без инфлације и додатних потреса, да је динар сигуран и стабилан као и да тај улагач верује да ће му се принос на уложени новац вратити онако како је планирано када дође рок доспећа тих обвезница", објаснио је на примеру Мали.

Према његовим речима, ово је још један доказ да се тржиште обезница полако развија и да у њему леже будући потенцијали привредног раста, повећања динаризације као и смањења девизног ризика земље.

"У прошлости смо се превише ослањали на девизна задуживања у иностранству. Покушаћемо да усмеримо инвеститоре на домаће тржиште капитала, да повећамо обим емитовања обвезница у динарима и тако повећамо општи удео динара у финансијском систему Србије. Сада видимо и да улагачима и динарске обвезнице полако постају нова лука за улагање, што је добро и одраз је поверења које смо стекли", нагласио је Мали.

Министар Мали је учествовао на округлом столу на тему развоја тржишта капитала у Републици Србији, на којем су учествовали и међународни партнери из Светске банке, Европске банке за обнову и развој, Америчке агенције за међународни развој и Програма Уједињених нација за развој. 

Мали је навео да се ради на изради стратегије о развоју тржишта капитала, уз подршку међународних институција, а чији би нацрт требало да буде усвојен до јуна ове године.

Он је истакао да је циљ Србије да буде још боља, да достигне раст од седам одсто и подсетио да су донети системски закони усмерени ка побољшању тржишта капитала.

"Само тржиште капитала треба да нам да могућност да компаније, можда чак и држава имају и већи број извора финансирања, више могућности, да нам каматна стопа или принос буде што мањи, да што мање плаћамо, а да узимамо на што дужи период. Како ћемо то да урадимо, како ћемо бити још бољи, то зависи од свих нас, воља постоји", закључио је Мали.

Министар је навео да српско тржиште капитала расте, и да постоји све веће поверење инвеститора у српске финансије. Он је подсетио да се Србија прошле године вратила на међународно тржиште капитала.

"Од 2013. године, када је последњи пут емитована обвезница, нисмо били на тржишту капитала. Сада смо успели да дођемо до приноса од 1,25 одсто. Године 2013. када смо исто то урадили, принос је био преко седам одсто. Дакле, сада имамо резултате пет пута боље него тада", навео је он.

Мали је навео да је значајно што се број инвеститора у домаће хартије од вредности стално увећава, да је тражња већа од понуде.

"За нас је било веома важно то што смо прошле недеље потписали споразум са Јуроклир банком. Инвеститори су рекли да би било добро да будемо део и тог система, јер ће помоћи много по питању брзине, транспарентности, а очекујемо и уговор са њима, што је веома важно", рекао је министар.

Српске обвезнице добиле су још једну потврду своје вредности, јер су уврштене на листу за потенцијално укључивање у ЈП Морганов индекс државних обвезница земаља у развоју, што је, како је министар оценио, још један подстицај у промоцији Србије и наших хартија од вредности.

"Наш главни циљ је да домаћа економија расте. Она не може да расте по стопи од пет или шест или седам одсто ако немамо стабилно и развијено тржиште капитала", рекао је Мали.

Он се осврнуо, на како је оценио, најбоље економске резултате у последњој деценији и истакао да је по прелиминарним подацима, ниво инвестиција у Србији у 2019. години износио је 3,8 милијарди евра, што је више од свих држава Западног Балкана заједно.

"Очекујемо да ћемо ту титулу понети и ове године за претходну, 2019. годину. То опет говори колико се Србија променила и колико је постала атрактивна и добра за финансије и улагање", закључио је Мали.