Нема раста плата и пензија до краја 2017!

Празан новчаник до 2017!

Кординатор истраживачког пројекта МАТ-а, Стојан Стаменковић указао је да постоје формалне препреке које не иду томе у прилог. Односно, Законом о буџетском систему и аранжманом са ММФ прецизирано је да ће се плате и пензије повећавати тек када са садашњих 13 и 10 одсто опадну на 11 и 7 одсто бруто-домаћег производа (БДП).

- Само изузетно оптимистичне и нереалне претпоставке о динамици БДП-а и масе зарада и пензија доводе до закључка да ће то бити могуће пре истека аранжмана са ММФ-ом - казао је Стаменковић.

Он је додао да друго ограничење за повећање плата и пензија у одредби аранжмана са ММФ-ом, по којем ће се бољи буџетски резултати искористити за враћање дугова државе и за динамичније јавне инвестиције, а не за повећање плата и пензија.

Дефицит буџета ће у првом кварталу ове године бити упола мањи (25 милијарди динара) од нивоа који је планиран аранжманом са ММФ-ом (56 милијарди динара).

Стаменковић је оценио да је циљани дефицит за први квартал постављен "комотно".

"Приликом доношења буџета за 2015. смо у неколико наврата изнели процену да ће расходи у 2014. бити нижи од планираних ребалансом који је служио као основа за планирање буџета за 2015. Тада смо навели да треба бити пажљив како реализација која је нижа од планиране, не би довела до забуне да постоји простор за повећање одредјених трошкова", казао је он.

Стаменковић је навео да су се у првом кварталу неуобичајено и преурањено у буџет слиле дивиденде државних предузећа, односно осам милијарди динара од Телекома и Аеродрома, и 2,5 милијарде динара ванредног прихода од лиценце за технологију мобилне телефоније 4Г.

"Већ је приходовано више од половине планираних годишњих уплата од дивиденди. Дакле, приходи већи од око 11 милијарди динара имају карактер једнократних прихода и на њих у наставку године не може да се рачуна", казао је Стаменковић.

Он је оценио да су у првом кварталу поново "подбациле" и јавне инвестиције, те је остварена уштеда од око пет милијарди динара што је лоше у економском смислу.

"Долазимо до закључка да су резултати бољи од очекиваних у овом делу године за пет до десет милијарди динара који се могу приписати и ефектима борбе против сиве економије и расту увоза", казао је Стаменковић.

На скупу је речено да би мере фискалне консолидације Владе Србије требало да снизе учешће консолидованог дефицита на 3,8 одсто БДП-а до 2017. А да би се тренд окренуо ка смањењу учешћа јавног дуга у БДП, потребно је и након 2017. наставити мере фискалне консолидације.

Скуп часописа "Макроекономске анализе и трендови", који издаје Економски институт у Београду, одржан је у Привредној комори Србије.