Од катанаца на фабрикама према пуној упошљености: Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан

Општина Владичин Хан све до почетка приватизације 2000. године имала је око 5.000 радника само у 10 својих, матичних предузећа, не рачунајући ванпривреду, где је било још најмање 1.000 њих. Од произвођача хране, „Делишеса“, намештаја, „Слоге“, папира и амбалаже, ФОП-е, грађевинских фирми … готово све је отишло на „добош“ и за собом оставило војску незапослених. 

Многе породице суочиле су се у том периоду са две генерације незапослених а трећа је увелико стасавала. У таквој ситуацији неминовно је било исељавање ка већим градовима, најчешће Београду, па су неки и са факултетским дипломама завршили на градилиштима и пословима за које се нису школовали. Тај тренд и данас се наставља – сели се радно способно становништво у пуној радној снази, због недостатка посла и читаве породице, а посебно брине што се из године у годину све мање свршених студената враћа у родни крај и неретко  бољи живот „ види“ преко границе.

Данас, према речима Горана Младеновића, председника општине Владичин Хан, има око 3.600 упослених и око 1.600 мање радно спосбног становништва без радног места. Тачније, према најновијим подацима Филијале националне службе за запошљавање из Врања, 31. јула ове године има их 1.805. Од тог броја, младих је укупно 346 и то 34 са вишим и 47 са високим образовањем. Највише је оних са средњом школом – 169 а затим без квалификација, чак 96.

И управо њима, најбројнијима,  будућност  се не „смеши“,  јер је на тржишту вишак оних без стручне спреме, као и генерације школованих економских, правних и пољопривредних техничара, аутомеханичара, електротехничара енергетике, бравара, али и саобраћајних техничара, новије генерације као и свршених гимназијалаца, кадар две локалне средње школе. На тржишту нема потражње ни за високошколцима, уколико нису технолози, јер им недостају вариоци, КВ столари и кувари, подаци су НСЗ.

„Млади након завршеног факултета гледају да остану у већим градовима, који нуде и веће шансе и могућности. То је тренд који постоји већ више година,  али ја се надам да ће, уколико „решимо“ још једну фабрику, као што је „Теклас“ купио из стечаја некадашњу Дрвну индустрију „Слога“, зауставити овај процес одласка младих из наше општине. У „Текласу“ је данас 620 радника, а са завршетком још једног погона биће до 1.000. У „Нектару“ који је купио део „Делишеса“, у сезони је око 400 упослених, у „Смелтингу“, некадшњој фабрици обојених метала „Јужна Морава“ и „Беланови“, коју је купио инвеститор из Бугарске, по педесетак, ДН „Компани“ има 100 радника , ГН „Комерц“ нешто мање, све у свему  са  другим фабричицама  од 1.500 до 1.600 радника у производњи.  Још  толико је запослених у трговини и другим услужним делатностима и јавном сектору.”

„Што се тиче запошљавања, ту смо имали јасне и добре резултате, „Нектар“ констатно повећава број запослених, подигао је нове засаде воћа тако да ће са још једним привредником из Блаца у нашој општина бити укупно 220 хектара под воћем, тамо где су некада биле плантаже „Делишеса“. Полако постављамо на ноге фабрике које су некада радиле и отварамо неке нове погоне”, прича за Југмедиу прци човек Владичиног Хана.

Инвеститорима ова општина, са повољним стратешким положајем, комуналном и путном инфраструктуром нуди гринфилд и браунфилд инвестиције, како би се привредна слика побољшала а самим тим и економски положај становништва.

“Имамо неколико парцела које можемо да понудимо као гринфилд инвестицију. Свакако је најинтересантнија она  од  4,7 хекатар земљишта у Индустријској зони које још увек није понуђено на продају.  Затим,  Фабрику сокова „Нектара“  на 7,5 хектара, од чега је око пет под халама, ФОП-а…“, додаје Младеновић.

У општини Владичин Хан, поред довођења инвеститора, младе покушавају да задрже и активним мерама запошљавања. Локалним акционим планом за запошљавање ове године је предвиђено укупно 28 милиона динара у ту сврху, 12 из буџета, а остатак представља суфинансирање пројеката од стране Министарства за рад и социјална питања.

За самозапошљавање ове године за 10 кандидата је одобрено  по 200.000 динара, где је међу пријављенима више од 50 одсто било младих.

За субвенционисање послодаваца за отварање нових радних места издвојено је 7,5 милиона динара, за упошљавње 30 лица а на јавним радовима у јавном сектору ангажовано је 25 незапослених. Поред тога, општина Владичин Хан са ХЕЛП-ом уз  помоћ СИДА-е реализује пројекат за међународни развој и сарадњу где ће бити подржано 24 кандидата из категорије теже запошљивих, субвенцијама за набваку опреме за покретање сопствене производње. У питању је 12 грантова од по 1.500, осам од 2.400 и три од 3.600 евра. Такође, уз помоћ исте организације је 10 младих финансирано кроз стручно оспособљавање, у трајању од шест месеци код приватних послодаваца којима су рефундиране минималне зараде и међу њима,  седморо је остало у радном односу.

На питање да ли Владичин Хан има шансе да се врати на ниво упослености с краја деведесетих и почетка 2.000. године, председник Младеновић је оптимиста.

“Пре свега, ту мисли на продају Фабрике омотног папира и амбалаже,  где има могућности за покретање веће производње и нова радна места.  Међутим, предмет тог предузећа се након стечаја већ годинам „повлачи“ по судовима ради повраћаја имовине од бившег купца из Бугарске”, објашњава.

Младеновић наде полаже и у инвеститора из исте земље – „Кирчи“ који је купио 3,6 хектара у индустријској зони,  где ће, истиче, бити места за 60-70 радника, али су у преговорима и са још неким инвеститорима.

Љиљана Павловић, Југ медиа