Ово су најтраженији послови у Србији (и они које нико неће)

Наjтеже до посла долазе помоћник прелца, кроjачи текстила, ткачи, обрађивач коже и крзна, а наjтражениjи су високообразовани, пре свега електро инжењери, инжењери електронике и ИT стручњаци.

До посла тешко долазе и квалификовани за области машинства и обраде метала, као на пример сервисни машински техничар, сервисни механичар за пољопривредне машине, сервисни механичар за текстилне машине, металостругар, руковалац пољопривредних машина, аутолимар, аутомеханичар...

Проблематично jе и за оне коjи би радили у области пољопривреде, производње и прераде хране, посебно воћарско-виноградарским техничарима, пољопривредним техничарима за производњу биља...

Tешко до посла долазе и техничари дрвопрерађивачке технологиjе, техничари озелењавања насеља и уређења предела, техничари узгоjа шума..., али и они коjи су стручни да раде послове у области економиjе, права, администрациjе, тачниjе дактилографи, управни техничари, биротехничар, правни техничари, правницима (међу коjима су и они са 6. степеном стручне спреме). 

У суфицитарна занимања спадаjу и помоћни женски фризер, израђивач хемиjских производа, хемиjско-технолошки техничар, аутоелектричар, техничар високоградње, техничар нискоградње, архитектонски техничар, инокоресподент, културолошки техничар, матурант гимназиjе, наставник разредне наставе . 

Подаци НСЗ показуjу да се за свим тим профилима бележи изузетно слаба потражња, односно у дужем временском периоду не постоjе регистроване приjаве потребе за запошљавањем од стране послодаваца за тим профилима. 

Kао изразити пример слабе потражње спадаjу профили коjи би се могли сврстати у групу старих заната, међу коjима су некада популарна занимања: jорганџиjа, кишобранџиjа, абаџиjа, помоћник колара и колар, ужар пресвлакач дугмади, бижутер, бачвар, бунарџиjа, котлар-казанжиjа, сновач, сарач ћилимар. 

Прошле године, на пример, у Националноj служби за запошљавање ниjе било ниjедне приjављене потребе за профилима као што су ветеринарски лаборант, кинооператер, агроекономиски техничар, повртар, пчелар, шумар, рудар, галванизер, гравер, авио-лимар.

Узимаjући у обзир податке коjима располаже НСЗ о приjављеним потребама за запошљавањем, као и броjем незапослених лица конкретних образовних профила, наjлакше, односно наjбрже до посла долазе и имаjу наjвеће шансе за запошљавање на тржишту високообразовани профили и то инжењери електротехнике, ИT стручњаци, инжењери електронике...

Tакође, у солидном положаjу су и инжењери машинства и грађевине са одговараjућим лиценцама, математичари, наставници страних jезика, лекари с одговараjућим специjализациjама (анестезиолози, кардиолози, офталмолози, гинеколози...), дипломирани фармацеути, стручњаци за финансиjе - рачуновође. 

Kада су у питању профили нижег нивоа образовања, наjлакше долазе до посла оператери на такозваним ЦНЦ машинама, заваривачи, аутотроничари/мехатроничари, књиговође, рачуновође, занимања у области неге старих и здравствене неговатељице, медицинске сестре-специjалиста инструментирања и козметичари, кувари, електротехничари електронике, рачунара, рачунарских мрежа и телекомуникациjа, техничари за биотехнологиjу, за компjутерско управљање, радници на обезбеђењу(техничари обезбеђења). 

У наjвећем броjу случаjева првенствени услов за њихово запошљавање jе одговараjуће радно искуство.

Директор НСЗ Зоран Mартиновић рекао jе Танјугу да jе просечан броj година коjи незапослени проведу чекаjући на запослење негде око 3 године и 10 месеци.

Иако jе тренутно на евиденциjи службе мање незапослених него што их jе на пример било у априлу 2012. године, Mартиновић указуjе да jе проблематична неповољна старосна структура незапослених.

Oд укупног броjа незапослених, наиме, 202.000 су млађи од 30 година, док стариjих од 50 година има око 200.000.

Oко 32 одсто незапослених чине особе коjе имаjу први или други степен стручне спреме, односно они коjи су полуквалификовани или без икаквих квалификациjа, напоменуо jе Mартиновић и додао да нешто више од половине, 54 одсто, чине особе са средњом стручном спремном.

Стопа незапослености младих између 15 и 24 године jе 50 одсто, док jе мали броj оних коjи су на евиденциjи незапослених са високим образовањем.

Стопа незапослености младих у Србиjи jе знатно виша у односу на просек земаља EУ где се, иако она износи око 23 одсто, сматра веома високом.
"Aко се у земљама EУ то сматра jако високим стопом, онда можете мислити колико jе незапосленост младих у Србиjи алармантна", навео jе он.