Гајење ораха у дрворедима

Koрисни линкови:
http://forum.aleksinac.net/viewtopic.php?p=710#710

Посебно је значајно подизање дрвореда ораха у Војводини, где је штетно дејство ветра на ратарске усеве и услове живљења велико и стално се повећава. Познато је да су приноси ратарских култура у појасу ветрозаштитног дрвореда већи за 5-10%, а сушних година и до 15%.

Подизање дрвореда ораха, првенствено поред путева, има велики привредни значај. Орах је погодна воћка за дрвореде, јер даје добро развијено стабло и у условима кад се обрада земљишта испод његове круне обавља само у првим годинама по садњи, што због велике лисне масе ублажује удар ветра, а тиме и његово штетно дејство више него било која друга воћна врста и посебно што даје изузетно хранљиве плодове који су погодни за транспорт и чување. Поред тога, дрво ораха је врло цењено а дефицитарно, па се лако може уновчити како на домаћем, тако и на страном тржишту.

Посебно је значајно подизање дрвореда ораха у Војводини, где је штетно дејство ветра на ратарске усеве и услове живљења велико и стално се повећава. Укрупњавање парцела и уклањање салаша и дрвећа које их је редовно пратило, поред низа позитивних резултата који су несумњиво довели до веће примене механизације и рентабилније производње у ратарству, имало је и негативних последица, у првом реду на појачано штетно деловање ветра. Ове штетне последица могле би се ублажити, а и велике економске користи остварити, ако би се првенствено поред пољских путева који имају правац приближно исток-запад, с њихове јужне стране подигли дрвореди ораха. Од овако подигнунутих дрвореда сенка би углавном падала на пут, врло мало би засењавала ратарске културе, а корист од дрвореда би била вишеструка.

Километар дрвореда даје приносе приближно као један хектар орашара, јер због гушће садње у дрвореду (размак садње треба да је 7-8 м ако се воћке саде у једном реду) имамо више воћака, што компензира нешто мање приносе по стаблу у дрвореду. Само на овај начин број орахових стабала у Војводини се може повећати за 4-5 пута. Поред тога познато је да су приноси ратарских култура у појасу од око 30 висина ветрозаштитног дрвореда већи за 5-10%, а сушних година и до 15%.

За подизање дрвореда треба користити бујније и према болестима и штеточинама што отпорније сорте. У дрвореду мора бити заступљено најмање 3-4 сорте које се међусобно добро опрашују. Од једне сорте не треба садити више од 2 до 3 саднице једну до друге. Као подлоге треба користити сејанце парадокс хибрида или бујнијих типова домаћег ораха.

За садњу се обично копају рупе пречника 120-150 цм и дубине 60-70 цм. Ђубрење се врши у рупе с 20-30 кг згорелог стајњака и 2-3 кг комплексних минералних дубрива. У Војводини је препоручљивије да се уместо копања широких јама врши риголовање у виду траке широке 4-5 м. Садња се обавља на уобичајени начин.

Висина дебла треба да је 170-200 цм да круна ораха не би ометала транспорт, јер она наткрива пут. У равници, поред пољских путева, дрвореде ораха треба добро неговати, слично нези плантажних засада. Обраду земљишта треба обављати првенствено тањирањем с обе стране дрвореда. Заштиту обављати помоћу топ атомизера (њима се врши заштита дрвореда топола, јаблана и другог високог дрвећа). Ђубрити минералним ђубривима помоћу растуривача минералних дубрива. У јесен обавити и орање, при чему се заоравају калијумова, фосфорна и део азотних ђубрива. Бербу вршити механизовано, па чак и сакупљање плодова. На неравним теренима одржавање дрвореда ораха је обично екстензивније. Земљиште се обрађује само око дебла, и то првих 4-5 година по садњи, заштита се врши само при јачем нападу болести и штеточина, што није добро. Заштиту би и у овим условима требало вршити превентивним третирањем, а изостанак обраде бар делимично надокнадити интензивнијим ђубрењем.

Препоручује се подизање дрвореда и у два или три реда, при чему садњу треба вршити у равнострани троугао.

Др Милован Кораћ
Др Слободан Церовић
Др Бранислава Голошин
Преузето из књиге "Орах", Прометеј, Нови Сад, 1997.

Орах касне вегетације

        У вртовима, воћњацима и сеоским двориштима, између осталих воћних врста, налазимо и орахе, који љети дају угодан хлад, а у јесен нас обдарују плодовима.

        Велика већина ораха је сјеменска, узгојена из плода. Плод не преноси све добре особине на тако узгојено дрво, те нам се након десет година покаже како нисмо узгојили најбољу сорту. Ораси, такозвани кошчаки, имају мале плодове с тврдом љуском, док код појединих стабала с дебљим плодовима, њихову меку, незаштићену љуску врло лако пробијају и уништавају птице, када такви плодови падну на земљу, језгре плода лако напада плијесан. Дебели (крупни) плодови имају и тај недостатак, да им је језгра у успоредби с величином плода изузетно мала. Велике штете на тим стаблима проузрокује  прољетни мраз (позебе), због којег плод може потпуно изостати.

        Ораси касне вегетације имају краће вријеме раста, а у прољеће касније пупају, док у јесен нормалну дозријевају. Отпорнији су и на болести, а плодове дају већ прве године по садњи. Плодови тих ораха имају бројне добре особине и примјерену дебљину. Диоба језгре, овисно о сорти, је од 45% до 58%. Љуска им је примјерено тврда, лијепо затворена и донекле глатка, а свијетле и укусне језгре садрже доста масти и бјеланчевина. Саднице имају висок генетски потенцијал, високу родност, што овиси о томе да ли су родне и латералне (постране) гране, те о броју женских цвјетова. Саднице ораха, обично двије године након прве појаве женских цвјетова, обликују и мушке цвјетове (мачице).

        Све сорте ораха су цијепљене (калемљене), двогодишње саднице, у понуди садница је 17 сорти: GEISENHEIM sel. – 1239, GEISENHEIM sel. – 139, LARA, JUPITER, RASNA, ADAMS, HARTLEY, ELIT, FRANQUETTE, PARISIENNE, MB-24, NS-касни,  FERNOR, FERNETTE, MEYLANNAISE, KASNI GROZDASTI, RONDE de MONTIGNAC.

        НАЧИНИ САДЊЕ:

• поједина стабла  ораха садимо тако, да својом сјеном не штете другим биљкама, посебице стога што цијепљен орах не расте толико у висину као нецијепљен орах.
• исто тако садимо орах на мање примјерен терен – каменит, глинен, те сјевернију страну са слабијом осунчаношћу;
• орах можемо садити и  у дрворед  - уз цесту, ограду или као заштиту за врт;
• можемо садити и чисте орахове насаде – по суставу истостраничног трокута због бољег освјетљења. Размак између садница овисан је о положају, нагибу терена, бујности сорти и квалитети земљишта;
• насад ораха садимо заједно с насадима других воћних врста. Цијепљени ораси досижу пуну родност послије 15 година, када крошње попуне цијели простор. До тада можемо редни и могући међуредни простор попунити неком другом воћном врстом која ће родити у најкраћем времену. Послије петнаестак година можемо је поступно искрчити из насада ораха. Међу млади насад ораха садимо брескве, марелице, вишње и љешњаке. У првим годинама можемо узгајати јагоде, малине, рибизл и слично.
• и стари виноград, којега намјеравамо у неком времену искрчити, можемо засадити с орасима, те га поступно, по потреби крчимо (вадимо старо трсје).

        Приликом садње појединих орахових стабала или насада важан је правилан избор сорти, како главних, тако и опрашујући их, овисно о времену вегетације. Код ораха, који се опрашује вјетром, високу родност постижемо примјереним сортама које су складне по времену цвјетања. Приликом садње не радимо ништа на памет, већ узимајући у обзир све увјете, направимо нацрт садње.

        Изриголан, дубоко прекопан или изоран и добро погнојен терен очистимо од свих старих пањева и коријења, те га исколчимо. Уколико терен није изриголан, ископамо веће садне јаме и добро их погнојимо. Првих пар године садница захтијева јаку заштиту (опору) јаки колац, тако да је вјетар и други временски увјети не оштете. Првих година такођер обликујемо крошњу, поштујући висину дебла, првих родних грана и њихов правилни распоред. Узгојни облик крошње је округао или пирамидалан. Дјеломичним скраћивањем водитељице на врху дебла и родних грана потичемо раст постраничних изданака, чиме припомажемо високом родном потенцијалу лијепо разраслих грана круне стабла у каснијим годинама развоја. Оно што је потребно режемо у прољеће, а остало у љетној резидби у коловозу. Све настале ране заштитимо пастом за цијепљење.

        Тло под стаблима првих година остављамо необрашћено, што постижемо чистим обрађивањем, кошњом, малчарењем или прскањем хербицидима , око стабла набацамо кошену траву. По потреби, од прољећа до љета, садницу дохрањујемо, прскамо и гнојимо путем листова.

        Прије бербе плодова, тло испод стабала потребно је очистити, како би се плодови лакше брали. Дозреле плодове отресамо са стабла, но не тресемо их никаквим помагалима, јер тиме оштећујемо родне гране и смањујемо принос слиједеће године. Обране плодове сушимо у полусјени или у зрачном поткровљу.