Пад пољопривредне производње

Оцена Економског института је да ће укупна пољопривредна производња бити за осам до 10 посто мања него прошле године.

То ће се одразити и на пораст бруто домаћег производа, каже Стојан Стаменковић и објашњава последице и на извоз.

"Ми смо имали извоз пшенице за 42 милиона евра у јула а прошле године свега 15, али смо прошле године смо имали 120 милиона у месецима од августа до децембра а сад је он барем на три месеца забрањен па га неће бити и то ће онда да се одрази на извоз", каже Стојан Стаменковић, сарадник Економског института.

У институту наводе да су извозници који су имали довољно новца откупили пшеницу по повољним условима. Намера је била да је продају по већој цени када уредба о забрани извоза буде ван снаге:.

"У том смислу ова уредба заиста није никакав позитиван ефекат донела нити за српске сељаке они најугроженији међу њима морали су да је продају чим су је скинули са њиве јер су у великим дуговима, обзиром да целог пролећа због кашњења формирања владе сељаци нису добијали никакве регресе нити су могли да исфинансирају де факто ту производњу, а са друге стране ми као потрошачи назалост од пре три дана срећемо се са високим ценама хлеба односно вишим ценама него што су биле и ефекат је код нас као код потрошаца заиста никакав", каже Наталија Богданов, професорка Пољопривредног факултета.

Министарство пољопривреде тврди да ће захтевати од премијера и председника да утичу на то да водопривредни објекти, посебно систем наводњавања, буду приоритети у односу на друге инфраструктурне пројекте да би се смањила зависност приноса од климатских промена.