Борба против града, потребне нове методе

Из Чачка, Крагујевца, Пирота, Ниша стизале су исте слике - оштећени кровови, ишчупана стабла, уништени засади и воћњаци. Највећу штету претрпела је пољопривреда, а најгоре је било у Косјерићу, где је падао град величине тениске лоптице.

Београд је око 18 часова погодила јака олуја с пљуском и снажним ветром. Киша и олујни ветар захватили Тополу, Аранђеловац, Шабац, Богатић.

Без великих последица су једино они који су засаде заштитили противградним мрежама. Њих је, међутим, мало, јер је таква заштита скупа. Да би покрили хектар малињака - треба им од 12.000 до 17.000 евра. Ко тај новац нема, узда се у ракете.

"Противградне станице немају ракете. Ево, код мене у засеоку, човек је јуче имао три ракете и три је испалио. Данас или сутра, ако облаци крену, он нема чиме да нас брани", каже Влада Николић из Удружења произвођача малина "Црвено злато".

На подручјима које је погодило невреме деловала је противградна одбрана, кажу у Сектору за ванредне ситуације. Инциденти у Крагујевцу, када су делови ракете повредили једну особу и оштетили објекте, тврде, спадају у годишњи просек од три промила неисправних ракета.

"Јуче је испаљено 856 ракета. У нека времена кад је било више ракета, било би испаљено два до три пута више", каже Ђорђе Кардум из Сектора за ванредне ситуације.

Министар задужен за ванредне ситуације каже да је систем противградне заштите у Србији превазиђен и најављује нови - заштиту из ваздуха, односно засипање градоносних облака сребро-јодидом.

"Тако да би ми налетом авиона на градоносне облаке и њиховим засипањем једноставно вршили допуну заштите у појединим зонама и тако разбили градоносни облак у старту", објашњава министар задужен за ванредне ситуације Велимир Илић.

Град који је погодио студенички крај пре неколико дана

Многе земље одавно облаке не разбијају ракетама. И код нас постојећа заштита, кажу стручњаци, мора да се допуни.

"Мислим да системски треба да се донесе закон који ће стимулативно деловати на произвођаче, који један део своје зараде управо пласирају у превентиву, односно у набавку тих мрежа и да кажемо осигурања усева. И треће, мислим да осигуравајућа друштва треба да улажу део средстава управо у превентиву", каже Драго Цвијановић са Института за економику пољопривреде.

Још један начин да се умањи штета је осигурање засада. Иако је цена коју платимо после града вишеструко већа од висине премије, низак стандард не допушта већини да мисли унапред.