Инжењер пољопривреде Младен Крстић, живи у граду, ради на селу

Инжењер пољопривреде Младен Крстић је након завршеног факултета и поред тога што је рођен и живи у граду, одлучио да обнови наслеђено имање и да се бави пољопривредом. Након 15 година каже да је јако задовољан и да је то био прави потез.

Први корак био је да осавремени наслеђено имање на којем се одвијала традиционална производња. Овај пољопривредни инжењер из Каменице код Алексинца пољопривредном производњом бави се од 2001. године. За себе каже да је бела врана, с обзиром да је рођен и одрастао у граду, као и да се као пољопривредни произвођач са факултетском дипломом осећа сасвим добро. У овом послу осећа слободу и независност. Каже да је направио прави избор, када види како људи остају без посла. На свом домаћинству има заокружен целокупан процес производње: ратарску и сточарску.

Оријентација на говедарство

Младен каже да се газдинство данас значајно разликује у односу на пре 15 година, када је почео да се бави пољопривредном производњом. Првобитно се бавио пчеларством, имао је 300 кошница, што је и специјализирао на Пољопривредном факултету у Земуну. Међутим и поред љубави према пчеларству, од тога није могао да издржава породицу. Тако да се у потпуности преорјентисао на говедарство.

Формирање производње је текло у фазама. "Механизација је основно, затим објекти, па онда увећавање броја грла. Не можете живети од 2-3 грла. Обрађујем између 20 и 25 ха земље, део је у мојем власништву, а део у закупу. Имам три објекта за стоку, од којих је један нов, врхунски, усељен 2014. године. На газдинству имамо између 20 и 25 грла, а имамо капацитета за дупло више", каже наш саговорник.

С обзиром да није имао никакву државну помоћ, истиче да је за постигнути ниво производње заслужна његова породица, велики рад и труд. "Био сам превелики оптимиста када сам ушао у ову производњу. Схватио сам - у се и у своје кљусе. Разочаран сам у субвенције. Када сам почео да се бавим пољопривредом, у селу је било срамота продати земљу. Тек помало се давало у закуп. Сада је масовна продаја сеоских имања, села пропадају", каже Младен.

Тов јунади даје добре резултате

Према искуству овог произвођача говедарство, а пре свега тов јунади, даје најбољи економски резултат. "Реч је о комбинованој производњи: млеко и тов јунади. Мада тов јунади даје боље резултате, са млеком је компликовано. Млеко доста увозимо из Европске Уније и ниска је откупна цена", објашњава Младен.
Како смањити трошкове производње?

Наш саговорник истиче да је јако задовољан резултатима оствареним у овој производњи. Његово искуство показује да је за успех неопходно имати производњу сточне хране на газдинству, чиме се знатно смањују трошкови производње. Он истиче да је реч о полуинтезивној производњи, с обзиром да не купује концентрат, у којој је суштина да се обезбеди што више квалитетне кабасте хране.

У ближој будућности Младен планира да 10 крава одгаја у систему крава-теле. Засновао је пашњак на око 4 ха, набавио електричног пастира, како би имао око 5 месеци годишње пашу. На овај начин се значајно смањују трошкови производње, за шта тврди да је управо поента у овој грани.

Послове на домаћинству Младен обавља са породицом, а значајни помоћници су његови синови који такође воле ову производњу. Током лета цела породица је већи део времена на газдинству, а када деца иду у школу, Младен сваког дана путује из Алексинца у Каменицу. И поред тога што се бави пољопривредном производњом и већи део године проводи на селу, наш саговорник истиче да његова породица води савремен живот.

Јулијана Мијајловић, Агроклуб, Алексиначке вести