Пирот: Нема ко да чува овце

У опустелим старопланинским селима више је кућа него мештана. Старачка домаћинства са једним или два члана, живе углавном од пензије, а некада бројна стада оваца постала су ретка слика. На Старој планини, кажу мештани, стоку више нема ко да чува.

"Било је ту некада око 12 хиљада брави, а сад нема ни 100 брави у село. Младих мало има сасвим, све су стари око 80 година", каже Петар Стаменовић, село Дојкинци.

"Још за време комунизма је тако било и тако се наставља. Друг Тито је говорио да напустимо своја огњишта и у радничку класу. Бољи је живот у варош", каже Војислав Петровић, село Дојкинци.

То је основни разлог што се број оваца у пиротском крају драстично смањио - са 300 хиљада, средином прошлог века, на данашњих двадесетак хиљада.

Зоран Ћирић из села Крупац, један од највећих фармера у пиротском крају, каже да се овај посао, упркос свему, ипак исплати.

"Ми имамо проблем са радном снагом, јер млади људи неће то да раде. Из ког разлога ја то не знам, али мислим да није створен добар амбијент", каже Зоран Ћирић, село Крупац.

Бројне подстицајне мере, како државе, тако и локалне самоуправе, за сада не дају скоро никакве резултате. Велики проблем је недовољан број уматичених оваца, па само власници 10 одсто грла остваре премије.

Горан Поповић, помоћник председника општине Пирот каже да је један од великих проблема што на територији општине Пирот не постоје велики прерађивачки капацитети, који су постојали 70-их и 80-их година.

"Ми смо имали две кланице, имали смо млекару, имали смо пуно задруга, које су у кооперативном систему откупљивале јагњад од пољопривредних произвођача", додаје Поповић.

Стручњаци кажу да је за повећање броја оваца неопходно издвојити много више пара из буџета. А без оваца, ускоро неће бити довољно ни чувеног пиротског качкаваља, али ни ове потковице, која је последњих година постала заштитни знак Пирота.