Производња у Нишу преполовљена

Статистика показује да је у првих шест месеци ове године највише опала производња полупроизвода и то за чак 68 одсто. Производња трајних производа за широку потрошњу мања је за 33 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу скоро за 14 одсто, а енергије за 12 одсто.

У првој половини текуће године на подручју Ниша повећана је једино производња капиталних производа и то за 12 одсто.

Нишки економисти и привредници једногласни су у оценама да је стање у нишкој привреди катастрофално лоше и упозоравају да ће се наредних месеци стање додатно погоршати.

Декан Економског факултета др Зоран Аранђеловић каже да није ни мало изненађен тиме што индустријска производња опада јер у Нишу још није кренула реиндустријализација, а уз то је веома лоша структура постојеће привреде.

„Не очекујем да се стање у нишкој привреди поправи ни у наредних десет година јер талас инвестиција који је кренуо из Београда није стигао до Ниша, већ само до Јагодине“, истакао је др Аранђеловић.

Председник Уније послодаваца Ниша др Зоран Стојковић узроке пада индустријске производње у Нишу види у превеликим дажбинама које послодавци морају да плаћају и сувише ревносном „утеривању“ дугова за порезе, доприносе…
„Послодавце у Нишу нико не пита где да пронађу новац за исплату свих обавеза у ситуацији када су куповна моћ и промет међу фирмама опали за више од 50 одсто“, рекао је Стојковић.

Познати нишки привредник који је жело да остане анониман истиче да привреду убија на хиљаде намета које морају да плаћају држави, а који се не враћају привреди, већ их троше људи у администрацији.

„ Када би се привреда растеретила, и када би јој се дозволило да се бави само бизнисом све би било другачије. Ниш сигурно неће покренути туризам већ улагања у привреду. Међутим, таквих улагања нема, тако да ће наредне године индустријска производња опасти сигурно за још 50 одсто“, мишљење је овог нишког привредника.

Нишки привредници и стручњаци су такође мишљења да ће најављено линеарно смањење плата и пензија додатно смањити производњу јер ће смањити куповну моћ и тражњу.