Реални раст БДП 3,8%, стварни пад производње 2,3%

Како тврди Завод за статистику реални раст БДП је достигао 3,8%, Ово је боље од пројекције раста од 3.6% за други квартал, а још боље у односу на 3,2% колико је домаћа економија забележила у првом кварталу.

Десезонирана серија података показује раст бруто домаћег производа у другом кварталу 2026. године од 1,5% у односу на претходни квартал.

Посматрано по делатностима, у другом кварталу 2026. године, у односу на исти период претходне године, најзначајнији реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране, 4,4%, сектору стручних, научних, иновационих и техничких делатности и административних и помоћних услужних делатности, 5,8% и сектору грађевинарства, 9,1%.

Пад индустријске производње

Истовремено, индустријска производња је повово забележила негативан индекс -2,3%. 

Индустријска производња у Републици Србији у јулу 2026. године мања је за 2,3% у односу на јул 2025. године, а у односу на просек 2025. године већа је за 0,1%. Индустријска производња у периоду јануар-јул 2026. године у односу на исти период 2025. године већа је за 0,3%. Текући десезонирани индекс за јул 2026. године, у односу на јун 2026. године за индустрију укупно показује раст од 0,6%, а за прерађивачку индустрију пад од 1,9%.

Подсетимо, у јануару је пад индекса индустријске производње износио 9,1%. Опоравак је уследио у марту, услед покретања производње у погону Стелантиса у Крагујевцу. 

Инфлација 1,9%

Цене производа и услуга личне потрошње у јулу 2026. године, у односу на јун 2026. године, у просеку су снижене за 0,2%. 

Цене производа и услуга личне потрошње у јулу 2026. године, у односу на јун 2026. године, у просеку су снижене за 0,2%. У поређењу са истим месецом 2025. године, потрошачке цене у јулу 2026. године су  повећане 1,9%, а у односу на децембар 2025. године 2,5%, у просеку.

Спољнотрговинска размена Србије порасла 6,3 одсто: Извоз већи 8,8, а увоз 4,4 одсто

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије од јануара до јула 2026. године износила је 46,60 милијарди евра, што је 6,3 одсто више него у истом периоду прошле године, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

Извоз је повећан 8,8 одсто, на 21,09 милијарди евра, док је увоз порастао 4,4 одсто, на 25,50 милијарди евра.

Дефицит је износио 4,41 милијарду евра, што је 12,6 одсто мање него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом повећана је са 79,4 на 82,7 одсто.

Земље чланице Европске уније чиниле су 58,6 одсто укупне спољнотрговинске размене Србије.

Други по важности партнер биле су земље ЦЕФТА, са којима је Србија остварила суфицит од 1,91 милијарду евра. Извоз је износио 2,82 милијарде евра, а увоз 908,8 милиона евра, уз покривеност увоза извозом од 310,6 одсто.

Суфицит у размени са земљама ЦЕФТА резултат је углавном извоза житарица и производа од њих, пића, друмских возила, медицинских и фармацеутских производа, као и електричних машина и апарата.