Realni rast BDP 3,8%, stvarni pad proizvodnje 2,3%

Kako tvrdi Zavod za statistiku realni rast BDP je dostigao 3,8%, Ovo je bolje od projekcije rasta od 3.6% za drugi kvartal, a još bolje u odnosu na 3,2% koliko je domaća ekonomija zabeležila u prvom kvartalu.

Desezonirana serija podataka pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2026. godine od 1,5% u odnosu na prethodni kvartal.

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 4,4%, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 5,8% i sektoru građevinarstva, 9,1%.

Pad industrijske proizvodnje

Istovremeno, industrijska proizvodnja je povovo zabeležila negativan indeks -2,3%. 

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u julu 2026. godine manja je za 2,3% u odnosu na jul 2025. godine, a u odnosu na prosek 2025. godine veća je za 0,1%. Industrijska proizvodnja u periodu januar-jul 2026. godine u odnosu na isti period 2025. godine veća je za 0,3%. Tekući desezonirani indeks za jul 2026. godine, u odnosu na jun 2026. godine za industriju ukupno pokazuje rast od 0,6%, a za prerađivačku industriju pad od 1,9%.

Podsetimo, u januaru je pad indeksa industrijske proizvodnje iznosio 9,1%. Oporavak je usledio u martu, usled pokretanja proizvodnje u pogonu Stelantisa u Kragujevcu. 

Inflacija 1,9%

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu 2026. godine, u odnosu na jun 2026. godine, u proseku su snižene za 0,2%. 

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu 2026. godine, u odnosu na jun 2026. godine, u proseku su snižene za 0,2%. U poređenju sa istim mesecom 2025. godine, potrošačke cene u julu 2026. godine su  povećane 1,9%, a u odnosu na decembar 2025. godine 2,5%, u proseku.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla 6,3 odsto: Izvoz veći 8,8, a uvoz 4,4 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do jula 2026. godine iznosila je 46,60 milijardi evra, što je 6,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvoz je povećan 8,8 odsto, na 21,09 milijardi evra, dok je uvoz porastao 4,4 odsto, na 25,50 milijardi evra.

Deficit je iznosio 4,41 milijardu evra, što je 12,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 79,4 na 82,7 odsto.

Zemlje članice Evropske unije činile su 58,6 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije.

Drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit od 1,91 milijardu evra. Izvoz je iznosio 2,82 milijarde evra, a uvoz 908,8 miliona evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 310,6 odsto.

Suficit u razmeni sa zemljama CEFTA rezultat je uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, kao i električnih mašina i aparata.