Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Државни буџет "навучен" на акцизе: Сузбити легално избегавање акциза

Bookmark and Share

25.01.2016. Дневник

Приход који се у државну касу слије од акциза један је од кључних, јер та врста пореза чини готово четвртину укупних.

Од акциза се у буџет прошле године слило 235,8 милијарди динара
Од акциза се у буџет прошле године слило 235,8 милијарди динара

По подацима Министарства финансија, лане се по основу наплате акциза у буџет слило 235,8 милијарди динара, а укупан приход за 2015. годину био је 947,8 милијарди.

Најиздашнији је био акцизни приход од нафтних деривата – 127,4 милијарди динара. Зато се и не каже узалуд да само „Нафтна индустрија Србије” пуни српску државну касу с десет одсто, док остало додају други прометници и пумпаџије.

Дуванске прерађевине такође су важан део новца који се слије у буџет, а лане је од акциза по том основу приходовано 90,3 милијарди динара.

За ову годину планови су још амбициознији, али је питање да ли ће се и остварити. Акцизе на нафтне деривате су од 1. јануара повећане и зависиће од кретања цена нафте на светском тржишту, али и од успешне борбе против сиве економије. И док на цене сирове нафте Србија не може утицати, зато може – или бар може покушати – да утиче на смањење сиве економије.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков подсећа на то да се сузбијањем сиве економије пуни државна каса и истовремено утиче на привредни раст. Не треба ни говорити колико нам је то друго потребно.

"Код нас је доста развијен шверц нафтних деривата на Дунаву, а његово сузбијање пре је посао за полицију него за порезнике”, каже економски стручњак Милојко Арсић.

"Међутим, треба да радимо на сузбијању легалног избегавања акциза. Висина акциза, па самим тим и цена нафтних деривата, у региону је различита. Зато све више возача, од путничких возила па до аутобуса и теретних возила, одлази да купи гориво тамо где је повољније. Други пак користе прилику да купе гориво где год могу и у Србију се враћају пуног резервоара и при томе не чине никакав прекршај, односно о исплативости тог нафтног туризма говоре цене”, каже он.

У Србији литар безоловног БМБ 95 бензина, када се прерачуна у евре, кошта 1,04 евро, а исто гориво у Мађарској се плаћа 0,98 евра. У Македонији је цена иста, а у Босни и Херцеговини је литар тог горива свега 0,62 евра. Слична је ситуација и с дизел-горивом јер у Србији литар кошта 1,05 евро, у Мађарској 0,97, у Македонији 0,68, а најјефтинији је у Босни и Херцеговини – 0,57 евра.

"Да би сузбиле тај начин продаје, све земље региона требало би да усагласе акцизну политику . Већ тим потезом би се доста учинило”, каже Арсић.

Што се тиче дуванских прерађевина, у Србији је најраспрострањенији био шверц резаног дувана те је сузбијање те појаве у тој области и најбитније да би државна каса била пунија. Ипак, Арсић подсећа на то да приликом повећања акциза треба бити опрезан. Наиме, Румунија је пре неколико година драстично подигла цене цигарета због пореза. Тада су се купци преусмерили на Србију, а комшије су брзо увиделе грешку и смањиле захватања.


#   буџет   акцизе   бензин   НИС   Фискални савет   Милојко Арсић   привредни раст   Никола Алтипармаков
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима