Зашто грађани Србије плаћају скупље стамбене кредите од суседа у ЕУ?

Подаци централних банака показују да су просечне каматне стопе на нове стамбене кредите у Словенији и Хрватској и у овој години значајно ниже него у Србији, пише Демостат.

Према подацима Банке Словеније, просечна каматна стопа на нове стамбене кредите становништву кретала се око 3,0%, док је Хрватска народна банка (ХНБ) за почетак 2026. године евидентирала просечну стопу од приближно 3,03%.

Такође, ХНБ је почетком године изашла са саопштењем да су у 2026. годину ушли са стабилним каматним стопама. Истовремено, подаци Народне банке Србије показују да су каматне стопе на новоодобрене стамбене кредите остале на вишем нивоу и кретале се око 4,5%.

Шта разлика у каматама значи у пракси?

На први поглед, разлика између каматне стопе од 3% и 4,5% можда не делује велика. Међутим, код дугорочних кредита управо такве разлике имају највећи ефекат. Према илустративном обрачуну, купац стана у Србији могао би да плаћа приближно 75 евра већу месечну рату од купца у Хрватској или Словенији за исти износ кредита. Током периода од 30 година, та разлика може да достигне више десетина хиљада евра.

За просечно домаћинство то није само статистичка разлика, већ фактор који директно утиче на доступност станова, висину месечних трошкова и укупни животни стандард.

Три тржишта – три различита окружења

Словенија: стабилно и конкурентно тржиште финансирања

Словенија се налази међу тржиштима са најнижим каматним стопама на стамбене кредите у региону. Као чланица еврозоне, део је заједничког монетарног система Европске централне банке, што доприноси стабилнијем окружењу за дугорочно кредитирање.

Ниже каматне стопе омогућавају купцима некретнина повољније услове финансирања и мањи укупан трошак кредита током периода отплате.

Хрватска: предности чланства у еврозони

Уласком у еврозону Хрватска је уклонила валутни ризик између домаће валуте и евра, што је допринело стабилнијем окружењу за кредитирање становништва. Према подацима Хрватске народне банке, просечна камата на нове стамбене кредите током 2026. године остала је око 3%, што Хрватску сврстава међу тржишта са релативно повољним условима финансирања стамбених некретнина.

Додатну погодност представља чињеница да хрватска регулатива дозвољава финансирање до 90% вредности некретнине, што у пракси значи да купци често могу да дођу до кредита уз око 10% сопственог учешћа.

Србија: више камате и строжа правила финансирања

Србија функционише у другачијем монетарном и регулаторном окружењу од држава чланица еврозоне. Због тога су каматне стопе на стамбене кредите више него у Хрватској и Словенији. Како би заштитила грађане од наглог раста трошкова задуживања, Народна банка Србије је претходних година увела регулаторне мере којима је ограничен раст каматних стопа на стамбене кредите.

Поред виших камата, купци некретнина у Србији често морају да обезбеде веће почетно учешће. У складу са правилима кредитирања, банке углавном финансирају до 80% процењене вредности некретнине, што значи да купац најчешће мора да обезбеди најмање 20% сопствених средстава.

Кад мало значи много

Разлике између Србије, Хрватске и Словеније нису само статистичке. Оне директно утичу на доступност станова, могућност младих породица да реше стамбено питање и укупан трошак задуживања.

Док грађани Хрватске и Словеније користе предности нижих каматних стопа карактеристичних за тржишта еврозоне, грађани Србије и даље се суочавају са скупљим финансирањем стамбених кредита и већим захтевима за сопствено учешће.

За грађане који планирају куповину прве некретнине, чак и релативно мала разлика у каматној стопи може током неколико деценија отплате значити значајно већи финансијски терет. Управо зато питање стамбених кредита данас за грађане представља једно од најважнијих економских и друштвених питања у региону.