"Због пандемије" цене станова у Нишу скочиле за 30 одсто

Рачуница је једноставна - стан купује онај ко може да плати. А таквих је изгледа све више.

Директну везу између платежне моћи и раста цена станова истичу и стручњаци. 

"Број новосаграђених станова повећан за 35 одсто, ако се узме једанаеста-деветнаеста година, паралелно са тим просечни доходак у Србији, просечна месечна примања су ишла неких 30 одсто и видимо да је ту тражњу до 2019. године генерисао доходак становништва", рекао је проф. др Игор Младеновић са Економског факултета у Нишу.

Како каже, на југу Србије, у региону јужне и источне Србије је била ситуација да је чак доходак протеклих девет година 60 одсто повећан.

Највише, кажу у агенцијама, купују млади брачни парови, а најтраженије су мање квадратуре.

Душан Милосављевић, инвеститор каже да је 80 одсто зграде продато, све је отишло унапред иако су дошли до крова, значи груби радови су тек завршени.

Невена Ђорђевић из Ремакс агенције за промет некретнина каже да је сада већа потражња за становима него понуда.

"Тако да и ми вапимо за новим становима јер се доста често јавља да за неке познате купце не можемо да нађемо одговарајућу некретнину. Купују људи и из Ниша и са стране и из мањих градова, из Пирота, Лесковца, Врања, људи који долазе, шаљу децу на студије", објаснила је Ђорђевићева.

Осим сталног кретања становништва ка великим градовима као додатни узрок раста цена некретнина наводи се и пандемија коронавируса која је нарушила економску ситуацију у свету.

Проф. др Игор Младеновић указује да се 80 одсто некретнина купује у готовом.

"То је један доказ да су сви они који имају слободна новчана средства у адекватном нивоу спремни да ту своју ликвидну имовину, баш због страха шта ће бити са короном и са овим системом да трансформишу своју најликвиднију имовину у нешто што има је можда стабилније а то је некретнина", каже Младеновић.

Крај пандемије, додају, довешће до извесне стабилизацију на тржишту некретнина али није реално очекивати значајнији пад цена.